Istočnik

Бр. 1. и 2.

И С Т 0 4 Н И К

Стр. 21

тим прије одхранити (у буквалном смислу ријечи) они могу по 5— 6 па и више дјеце. А таку раскош допушта себи често раденик пролетер. Но ево у чему је ствар. Сиромашан човјек и храни и васпита дјете сиромашки; имућан пак грађанин француски хоће не само да васпита свој подмладак у задовољству и обиљу, но он тежи да га још и избави (у колико то зависи од људске предосторожности) и од најмање опасности да постане пролетером. Но шта чини човјека пролетером? Кад човјек нема готовине, кад је упућен на својих десст прстију и на сопствену способност у раду. А такав ноложај не могу ни да замисле имућне француске породице. Оне га презиру као нешто неприродно, као понижење друштва и њихове жеље, тежње и намјере и јесу концентрисане у томе, да избаве своје потомство од те друштвене опасности. И ето као најпростије средство они бирају ограничење броја потомства. Опи дају својој.кћери брата а сину сестру и затим се уздржавају од даљег рађања. Захваљујући тако »сродству за предохрану« у имућнога сељака остаје посјед у .једним рукама а богати грађашш не мора дијелити своје имање. Син и кћерка имају толико на расположењу да могу живљети као и љихови родитељи а можда и боље, а тај и такав живот без великог личног напора, без опасности постао је идеалом код имућних француских породица. Слично стање морала и начина мишљења узроком је, да се кагшталисте француске не подухватају усиљена рада, далеких подузећа, смјелих покушаја за већим добитцима. За њих је, како изгледа, наступило вријеме, као да хоће да се у миру наслађују животом и ничим да се не утруде. »ћа Егапсе а ујеПП, П ћп ^аи* зез а18ез,« како се изражава један писац. »Француска је остарила и хоће да ЖИВИ на своје задовољство.« (Наставиће се.)

Кивиткевне оцјене и прикази. Први шематизаи православне сриске литрополије Баљалучко Бихаћке за годину 1901. Уредио Алекса ЈокановиЛ, консисторијски савјетнпк у Бањој Луци, издање и штамиа С. Угренови%а 1903. Пред нама је књига горњега натписа, о којој не би требало Бог-зна много ни говорити, јер све књиге ове руке написане су и сређене по једном те истом правцу. Но, ипак мислимо, да не ће згорег бити да се прикаже читаоцима цијењеног »Источника« јер сав рад нове српско-правосл. митрополије »БањалучкоБихаћке« заслужује пажњу и похвалу. па тако и горе наведена књига. Она је сређена овако: Иза насловне стране сликаје првог Бањалучко-бихаћког Митрополита Евгенија Летице, онда иредговор, па одјељци ови: 1. о утемељењу мове сриско иравославне митроиолије бањалучко-бихаћке подА. Б. В. Г.; II. Први Митроиолит бањалучко бихаИки; 111. ИосвеКење Архимандрит,а Евгенија за Митроиолита; IV. Говор Митроиолита Евгенија иригодом његовог иосвеИења; V. Говор, којим је ирота Еовачевип иоздравио новог Митроиолита; VI. Устројење А. Е. и Митрстлитске конзисторије; VII. Еиархијска уирава; VIII Манастири: Ваведенски манастир Гомионица, (правилније Гомјеница, јер тако и народ изгозара), манастир Моштаница, манастир Рмањ или Хрмањ; онда манастири у Рушевинама: Гомела, Крупа, Липље, Гњионица, манастир св. Ђурђа, у малом Рачићу, приједореки манастир, Ђурђевац, манастир св. пророка Илиј9, Стуиље; у овај одјељак требало је још додати: манастир св. Т»урђа -— зваи