Istočnik

Бр. 18.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 285

је издавати »Богословску Енциклоподију«, а од знатнијих дијела његових сноменућемо само пеке, као: превод Фараревог »Живот Исуса Христа«; »Живот и рад св. апостола Павла«; »Библијска историја с обзиром на нова испитивања и истраживања«; »Живот и радови св. Отаца и учитеља црквених«; »Воскресеније Христово«; »Симфонија Ст. и Нов. Завјета« и многи још други радови. Покојни Лопухип дјелао је као професор на петроградској духов. академији од г. 1883. све до смрти своје. Његова смрт велики је и осјетни губитак по црквену књижевност. Његов литерарпи таленат цијењен је и ноштован не само међу образованом класом у Русији, него и иза границе Русије. Издања, која су његово име носила, наилазила су иа велики одзив од стране читалаца, који су високо цијенили његов књижевннчки таленат. Мир нека је души врснога и многозаслуЖнога књижевника Лопухина и вјечпи му покој! -I- 1 1-

Разно. Оригинал Мојсијевих књига. У Наблусу, у Палестин^, живи још и сад неких педесет породица из онога племена, које себе Самарјанима назива. Већ у доба Спаситељево бијаше велика мржња од стране Јудеја на Самарјане, а повод тој мржњи потиче од вавилонског ропства. Наиме, када је год. 721. прије Христа под Осијом псраиљско царство пропало, тада је асирски цар Салманасар V. одвео већи дио Исраиљаца у ропство у Вавилон и Мидију, а Самарију је населио пезнабошцима из Сирије и Месопотамије. Смеса тијех незнабожаца са осгацима Исраиљаца из кољена Јефремова јесу Самарјани, који су у вријеме Немије нодигли себи храм па брду Гарисиму, пошто бигие од Јудеја са богослужења искључени. Када се Хришћанство раширило, већи дио Самарјана остао је вјеран старом своме вјероисповиједању, због чега је имао доста невоље и са хришћанским црквеним властима и Римљанима. Касније је један дио пребегао у Персију, док је други дио примио Хришћанство. У ХП. вијеку у Наблусу бијаше још увијек око 1000 Самарјаиа, а данас их има око 50 породица, које у једном забаченом крају вароши живе. Ови Самарјани у својој Синагоги чувају најстарији пергаментни оригиналан спис књига Мојсијевих тзв. Пентатеух. Како њихова традиција казује овај је манускрипт дјело унука Аронова. Обзиром: на данашња испитивања овај манускрипт неће бити старији него хригнћанство, но ипак је зато интересна реликвија.

Читу /I а.

]

| Јован Басиљевић, ученик IV. године српско-православ. богословског училишта у Рељеву, премипуо је дана 8. септ. послије дугог и тешког боловања у Дервенти. Неумитна смрт отрже у цвијету младости живот пун добре вол^е п најљенших намјера. Покојник се родио у Дервенти, гдје је и осповну школу свршио, а потом шест гимнасијских разреда у Сарајеву, но свршетку којих је