Istočnik

као неизмјерна љубав није могао .љубав у Себи заточити, већ је изли на Своја створења. Само стварање дакле већ јесте дјело велике љубави Вожје. Све што је у свијету, одржава Вог љубављу Својом, јер све је то Он створио не да пропадне, него да живи. Свака травка, свака животињица и све, па што је и незнатно у свијету, — све то ужива љубав Вожју. Човјек је предмет особитог старања и љубави Вожје. Већ само његово стварање казује нам, да га је Бог одликокао више од свих других бића видљиве природе и он је поред анђела онај, за кога је све то створено, да може у блаженству Вожјем и сам бити блажен. Еад се Вог стара и љуби и сићушне Своје створоне. тим више љуби човјека, ком је дао Своју слику. Љубав Вожја прати човјека од самог постанка његова. Не само да му је Бог ставио на расположење природу, већ он чак и натприродна средства употребљава, да може показати чопјеку љубав Своју. Осим природног одржања, које се састоји у намицању човјеку свих његових животних потреба, одржава Вог човјека и натприродно. Грјешни човјек није заслужио толику љубав Вожју, нити је се показао достојан. Он мјесто благодарности даде Вогу неблагодарност, мјесто послушности непослушност. И Вог у љубави Саојој све то прашта човјеку, шта више даје му и више, него што је човјек могао и замислити. Цијело вријеме од пада па до Спасител^а натприродно кријепи Вог човјека, а врхунац натприродног Божјег старања за људе јесте наше искупљење, гдје сам Вог прима на Се тијело човјечје, да поживи међу људима, да их научи и пострада за њих А од тог доба па до данас и у вијекове ванредно дјелује натприродна благодат Божја на хришћаие непрекидно. Гријехе, у које човјек пада свакога тренутка, милостиво му Вог прагата, чим се искрено покаје и у свему се показује човјеку као отац, који љуби своју дјецу. Но кад Бог нас тако кно отац љуби, дужни смо и ми Њему бити послушна и благодфна дјеца. Ми ваља да Му се одужимо колико год можемо за превелику љубав ЕБегову. Вратити доброчинство Богу никад не можемо, али можемо Му бити благодарни. А најблагодарнији и најдостојнији љубави Шегове показаћемо се, ако живимо онако, како Он заповиједа. Другога Он ничег од нас не тражи, него да свесрдно примимо и уважимо Његову бригу око нас. Сваки који размишља о свом одногаају према Вогу, а особито ми, који се дичимо именом ЕБегова Сина, треба да у свакој прилици животом својим појимо хвалу Богу за Нзегову љубав и доброчинство.