Istočnik

Стр. 118

источник

Бр. 4.

анђела господњег, као Исуеа Христа по казивању апостолском: »И шк 8 шш Т а лкмго, еж! ко ПЛОТН Л101И, не уЧИНИСТе НИ (1)ПЛ(КЛ1Т(, НО 'ТдКОЖ! ЛГГ(ЛЛ БожТа Пр'1А[Т( Л1А, Тдкш ХрТ!тл Iисл (Гал. 4, 14)«. Ово и слично јесу примјери божанске војничке службе. Ова поука није само људима намијењена, јер код Христа војује и женски род, који је на то изабран ради своје душевне јачине, а није ради тјелесне слабости одбачен. И многе се жене исто тако одликоваше као и људи. Гдјекоје су шта више дошле и до веће славе. Има их међу њима, које су састављале дјевичанске зборове, којима припадају опе, које су свијетлиле борбама за вјеру и побједом над мучењем. Нијесу ишли само мушки за Христом у вријеме његова боравка на земљи, него и женскиње, те су и једни и други вршили службу Спаситељу. Пошто се дакле пружају тако велике и сјајне награде за војничку службу Христу, то за истом нека теже како очеви и синови, тако и матере и ккери. Нека приведу своју дјецу, радујући се вјечним надама, у којима ће учествовати они с дјецом и бити одушевљени жељом, да имају заштитпике и добре посреднике код Христа. Не будимо ради дјеце малодушни, нити се бојмо, ако буду у невољи. него се радујмо да ће бити слављени. Ми хоћемо да приносимо Богу оно, што нам је дао, да и ми будемо учесници у слави своје дјеце, приводећи и постављајући с њима и нас саме. На оне, који су тако храбри и тако се боре могу се згодно примијенити ријечи нсалмопјевчеве: »Б.мгомокши ш Гошодти, !отко(шк,и8 нјко и з(лмк> (Пс. 112, 23.)«. А скупа с Мојсејем ћемо се молити за њих: »Б.мгомоки, Гогподи, Кр ^ПО!Тк (ГЧ), И Д ^,!/1 р8к& (ГШ ПјЦИ.ИИ, ПОјМЗН Чј)(М (1 КОЈТНКШН^Ђ Н»1 Н!ГО Кј>ДГШКТ> (ГШ (Второзак. 33, 11.)«. Покажите се дакле као храбри људи те храбро похитајте вјечним вијенцима у Христу Исусу, Господу нашем, коме нека је слава на вијекове Амин! (Наставиће се.)

Из пастирске праксе, — Протосинђел Иларион. (Гељево.) Може ли се чинити парастос за дијете до 7. година? И ако је речено, да дјеца »рддо!т'Тк> шшиов к-к Лцллм,п\^к н^др^г рид8ит!л« (тр^ННКЋ ЧИНТ1 П0гр!Ј !Н1 'А Л1 /1ЛД!Н(Ч11КЛГШ. СТр. 330. СТИХИра: »С/И(рТК Л1/1ЛД !НЦ !Л1Ђ . . .«) И »Н^ОДАТ!,?, К% ЛГГ(/1КГКИ^-К [К^ТООЕрДЗНМ^Ђ Л^Т^Ћ« (трнШИКТ,. стр. 333. Молитва: »ЈСРЛНАН Л1ллд!нцм, Гошоди.. .«), ипак се и за њих могу чинити посмртни помени, јер молитва цркве не само да је благотворна за њих, него им још номаже да достигну небеске славе (I. Кор. XV. 41—43) и нужна им је ради очишћења њихова пред свевидећим оком Божјим од сваке нечистоте тијела и духа (Јов. XIV. 4—5)' Подједно молитва за умрлог младенца служи и као утјеха ожалошћеном срцу родитељском, а и као средство за оснажење њихово у вјери (Рук, д. с. п. 1896. 3). Стога неће свећеник погријешити, ако на молбу родитеља и сродника умрлог дјетета сврши посмртни помен. Но у таком случају не треба да говори обичну зауиокојну јектепију, него ону, која је специјално опредијељена у чину за сахрањивање дјеце (в ТребникЂ. чин-к погр^шТл лмлдштгкдгш. Стр. 315.). У мјесто молитве »Еож! д8уШК"ћ и К1АК1А ПЛОТИ « Ваља Да ЧИТа ону ИЗ чина »ПОГрнгшЈА ,И,1ЛД(Н(Ч!ГК(1ГШ« ; »Гогподн, 1н[8к, ХрТ (Т(, Бож( НДШ-К, ПОрОДИКШМЛИА Ш КОДК1 н д8ул« (ТребниКЂ. Стр. 316.) а тако исто и апостол и јеванђеље треба узети из погребног чина за дјецу (Рук.