Istočnik

Вр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр^ 351

За организацију општина узели смо за подлогу канонизам штампан у црквеном листу свете Патријаршије »Алитији« од год. 1899., а за организацију средишњих и виших црквено-унравних и судбених органа канонизам, изда,н 1888. год. у Цариграду под насловом: »Опште одредбе о управи црквених и народних послова православних хришћана — поданика Његова величанства Султана«. Осим тога користили смо се дотичним новим канонизмима православних и автокефалних цркава, српске и румунске, у краљевини Угарској од године 186 Ј одиосно 1861—5, који су по надтежним факторима цркве и државе донесени, узакољени и оживотворени. »Уредба црквено-просвјетне управе српско-православних епархија-митрополија у Босни и Херцеговини« основана је на скроз црквеном принципу, у којој је за полазну тачку узета подјела читаве црквене управе у двије пуноправне сфере, на име, на чисто духовпу и народну или мјешовиту сферу, повукавши између једне и друге оштру демаркацијону линију и давши но иримјеру горе похваљених патријарших уредаба у једној и другој области свакоме своје. Досљедно постављеном начелу уредили смо власти и органе црквене у духовној области, нолазећи с тога стаиовништва, да је црква установа божанствена, предана од Основатеља свога Господа Псуса Христа апостолима, а од ових егшскопима те да у њој по постојећим каноничним наредбама само епископи права имају постављати власти и раздавати звања црквена. Полажући на те устапове као вјечите темеље зграду самоуправе црквенопросвјетне, установили смо да у овој чисто духовној управној области функционишу са разним правима и дужностима само свештена лица, и она права, која су епископи као такови са свештенством својим као тако званом нижом јерархијом, подијелити могли, подијелили смо стога, што то ио мјеродавном суду нашем неће моћи нанијети штете епископалпом карактеру цркве Сходно горњем начелу свештенсгво ће имати право, да бира себи у епархијски црквени и велики црквени суд оне свештеничке заступнике, које ће епархијски епископи кандидовати, а онај други одсјек црквене управе, епархијски управни и просвјетни савјет бираће свештенство своје заступнике самостално и неодвисно. А она друга унравна област, мјешовита, у коју спадају сва дјела спољне црквене управе, дјела економна, школска и просвјетна, предана је претежно свјетовном елементу и дотичним оргапима управе, у којима свјетовњаци учествују свуда са 3 /, а свештенство са заступника, а којом нодјелом могу обје стране потпуно задовољне бити. Нарочито у овом погледу служили смо се споменутим већ уредбама о организацаји најсветијег патријаршког Синода и сталног мјешовитог савјета васел>енске матере и православне цркве цариградске. Потписани епискони митрополити мисле, да су на овај начин само могли изгладити диференције, које су између јерархије и световног елемента у почетку радње ове на површину избиле и свима скоро духовима овладале биле, а осим тога су пагониле нас на ову подјелу права и дужности у црквеној управи још и мпоге друге околности поглавито пак вјековна заосталост и несређепост црквених одношаја у Босни и Херцеговини, која се у најновије вријеме тим живље осјећа ; што је наш народ у Босни и Херцеговини, са православним народом српским у монархији аустро-угарској у ближи додир ступио, те видио тамо у непосредном сусједству свом сувремене и нанредније установе, којима се у оној области