Istočnik

Бр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 353

вника изнијеће се према њиховој жељи у посебном поднеску, у облику одвојена мишљења (§ерага(:ит уо1иш) и приложити овом акту. Наслов: »основа уредбе црквено-просвјетне управе српско-мравославпих епархи'а-митрополија у Босни и Херцеговини«. Ријечи: »српско-православпих« у наслову овом узете су из званичног назива тфкве и црквених власги у земљи, какав је данас у општој употреби. Име ово: српско-православна црква, обил.ежје је и цркве српско иравославног народа, који тој цркви припада; оно је у народу историјским развитком цркве његове постало и осјећајем народним свуда се увријежило, те би дапас скоро немогуће било какву уредбу, која се цркве и народа тиче, без овог народног оби^ежја донијети и у живот увести. Стога смо судили да је потребно, да се име ово за ознаку свих црквенонародних институција, црквено православних власти и уредаба нрими и дошљедно употреби и заковитим за сва времена од цркве и државе призна и ипартикулира, на што смо. како је већ горе споменуто, сагласносг и одобрење надлежних државних фактора среНно већ получили. »Основпе одредбе« нредлежећег устава регулишу оргапизацију српскоправославне цркве у области Босне и Херцеговине. Организам цркве сачињавају четири епархије-мигрополије између себе сасвим равноправне и једна од друге сасвим независне. Ове чегири епархије саставпи су дјелови велике православне матере цркве цариградске, стојеће под врховним надзором и у каноиичној зависности од Његове 'Пресветости, васељенског натријарха цариградског и његовог најсветијег Синода. Општи дио уредбе уређује даље управу сваке енархије напосе као посебно самоуправног оргаиизма чији су дијелови црквене општине, односно парохије, протопрезвитерати, манастири и манастирске парохије а органи су уираве те у црквепим општинама: црквене скупштине, црквени одбори и протопрезвитери а у средиштима епархија, за обавл,ање црквене јурисдикције: епархијски црквени судови, за црквено-економне и просвјетне ствари: епархијски управни и просвјетии савјет. Као заједничке установе за све епархије установљене су овом уредбом два органа наиме: велики управни и просвјетни сав.јет, као врховпа управна, призивна и надзорна власт за све управне, економне, фундационе, закладне и просвјетне послове и велики црквени суд, као призивно мјесто и надзорни црквени орган молбе за све црквене и судбене послове клира и народа свих епархија Босне и Херцеговине. Самосталност у дјеловању сзаког органа у епархијском организму и сваке епархије спрам других епархија нарочито у управном погледу нормирају чланци V. и VIII. а заједницу епархија у отправљању послова заједничких, или мјешовите природе, у којима учествују јерархични и црквено-народни органи подједнпко, установљују чланци УП и X. Ексекутивну номоћ од стране државне власти за извршивање наредаба ријешења и пресуда епархијских власти и врховних призивних мјеста гарантује чланак X. Средства материјална за тачно изврпшвање и постизавање установа ове уредбе прописаних задатака црквених и просветних зајамчује члапак ХП, којим се уједпо узакоњује и заједница појединих ошптина у епархији и епархија између себе тако, да ће се оним општинама, које из сопствених сретстава не могу да издржавају своје школе, цркве, свештенство и учитељство у помоћ притећи имати