Istočnik

Бр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 389

Књиткевне оцјене и прикази. Иван МаширевиЛ, протопрезвитер л професор-катихета: Ексхорте у. недељне и празничне дане преко школске године за ученике средњих тпкола, саставио I. дио. Ср. Карловци (српска манастирска штампарија 1905.) Цена 1 К 50 пот. У овој књизи (као првој свесци) штампао је професор вјеронауке на великој гимнасији у Карловцима Иван Маширевић 17 ексхорти на света јеванђеља недјељних и празничних дана почевши од почетка школске године, па даље Жеља му је била, како видим из горке биљешчице му на корицама дјела, да изда цјелокупан низ ексхорти преко читаве школске године, али — стара рано! —• слаб одзив претплатника спријечио га је у томе, и умало те не изостаде и ово, што је отштамнано. Разумијем праведни гњев његов и жалост на толику немарност читалачке публике. Али да ће свештенство сржко , ма гдје оно било, и богословска омладина, па и гимнасијска тако немарно гхрећи преко позива његова и тако мало мара показати према дјелу овакве врсте, а тако мало помоћи писца у издаватву дјела — то ми је тешко схватити и протумачити. Је ли дјело овакве врсте на одмет? — Није! Корисно је особито за ученике, а и за свакога, који хоће да буде добар хришћанин православне вјере и да зна, у чему се вјера и православље састоји. А пгга да речем о свештеницима и богословској омладини? Зар овима није од велике потребе оваква књига? И зар они не читају радо дјела овакве врсте ? Или је може бити пречи позив свештеника писати о виноградарству и ђубрењу него о предметима из опсега богословља, и проучавати добре проповиједи и како ваља проповиједати ? Не знам, је ли ово пречи позив њихов, ади јамачно се оно прво боље исплаћује, кад за ово друго тако слабо маре. Доиста дође човјеку, да се запига: Нашто писати? и коме! Кад си сам упућен на себе, у се и у своје кљусе, да од оно мало, крваво заслужених пара издаш све уз грдан дефицит несавјесним издавачима и књижарничарима, којима си послије дужан, докле те траје на овом чудноватом свијету. Јамачно је и Маширевић ову муку мучио, кад се са издавањем књиге од позива на претплату толико одуговлачило. Није он томе крив. Крив је, како сам вели, слаб одзив претплатника. Зато овијем обраћам пажњу богословскога свијета на ово дјило, јер имам за то два разлога: прво, што је дјело по себи ехеерп.-) ехсЈрЈепсИз врсно и вриједно похвале, а друго, што хоћу баш та ехслргепЛа да истакнем, не би ли се још ко нашао, да о Маширевићевим ексхортама прозбори, да појмове разбистримо. Нијесам за то, да се проповиједи и ексхорте овако пишу и украшавају силним, спољашњим шаренилом и раздиобом, као што то чини Маширевић према узору своме Давиду Марку, којега је он толико заволио, да узима чак и читаве уводе по његову примјеру (упореди н. пр. Увод I. ексхорте Маширавићеве пред полазак на призивање св. Духа и ЕхћоКе гат Ве^тпе (Јез 8с1ш1јаћгез уои Оау1с1 Магк. — Впхеп 1897. стр. 1.). А зашто нисам за то ? — Зато, што ми то изгледа сувише шаблонски, гдје човјека веже нека извјесна форма, да врло лако може да постане обичан. Не одбацујем ја сасвијем ту раздиобу на тему, па на главне и споредне мисли и на обраду њихову, не! И. ја сам пријатељ тога, али то у ропској форми одобравам само код ђака и почетника, да кандидат амвона не промаши задату тему и циљ говора. Код бољих проповједника, међу које рачунам и Маширевића. не могу одобрити ту велику формалност, која му пријечи, да своју проповједничку индивидуалност боље и јасније покаже. Ја сам тврдо увјерен, кад би се Маширевић више ослободио узора својих Марка и Маха, и пустио више