Istočnik

Стр. 284

источник

Бр. 11.

3. Да оснива музеј, у коме би била збирка свих спомена достојних дјела византијске умјетпости било у оригиналу било у препису, а која би дјела служила за упутство и поуку онима, који се умјетиости баве. Ово је друштво у прошлој 1905. год. врло успјешно радило, јер се за кратко вријеме врло лијеп број чланова скупио, а нека племенита госпођа (што у Грка није никаково чудо) иоклонила је 85 икона, што су их израдили светогорски калуђери. Друштву је жеља, "да и јавности прикаже свој успјех, те намјерава почетком 1907. године нриредити изложбу (предмета) црквене умјетности а нарочито планове различитих архитекта за нодизање св. храмова у чисто византијском стилу. У рад 1905. године спада и оснивање школе за његовање византијске музике. Лијепи успјех те школе показао се на испиту у мјесецу јуну ове године Трошкови су те школе изашли на 6.50115 драхми, а приход на 8 92130 др. те је по том чист приход 1905. године био 2.42015 драхми. Иод предсједништвом атинског митрополнта изабран је одбор, коме је сврха да поправи црквено пјевање — особито да се са знанственом тачношћу испитају неки знаци и напјеви византијске музике на основу спашених усмених и нисмених предања. Што је још најљепше грчка је црква под насловом човјекољубља прошле 1905. год. скупила 1.050000 драхми за пострадале македонце. Од те своте раздијељено је 875.000 др. међу сирочад и удовице пострадалих Македонаца. — За св. гроб у Јерусалиму скупило се у самој слободној Грчкој 195.162 драхми. К—сти—%. Црква на Западу. -ј- Едвард Хартмаи Недавпо је на свом добру близу Берлина преминуо један од најчувенијих њемачких филозофа Едвард Харшман. Хартман је првобитно био часник у њемачкој војсци, гдје се међу својим друговима истицао необично својим великим талентом и огромном начитаношћу. Због болести у кољепу напусти Хартман војничку службу, па се потпуно ода философским студијама. Хартман је већ у својој 23 години (г. 1864.) објавио своје знаменито дјело „Г1п1озор1н'е с1оз 1Тп1)е\уи851е1г" (Философија несвјеснога). У том дјелу изашао је он са готовим својим философеким системом, заступајући идеалистички правац у философији, и то у оном добу, када се метафизика у Њемачкој потпуно игнорисала. Друго важно дјело Хартманово је „Г1)Нпошепо1о§-!е (Зез впШсћеп Вс\уи88(;.-јен18" (г. 1875) (Феноменологија моралие свијести). У дјелу „Оаз геН§;1б8е Ве»и8818еш с1ег МепзсћћеЈ1" (г. 1881/2) (Вјерска свијест човјечанства) нокушао је Хартман да оправда своју пантеистичку религиозну филозофију. Необично се цијени његова Естетика у 2 тома (1886/7), а десет година након Естетике изнио је он у дјелу » Ка1е$оггеп1ећге « своју теорију сазпања. Но норед ових дјела написао је Хартман још врло много чланака и расправа, у којима ванредпо широким погледом расправља вјерска, културна и политичка питања. Забиљежићемо да је пок. Хартман био у врло блиским пријатељским везама са нашим чувипим философом метафизичарем Дром Браниславом Нетронијевићем, профосором биоградског упиверзитета, о чијим се дјелима Хартман свагда најповољније и најпохвалиије изражавао.