Istočnik

Бр. 12. и 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 307

јер не би тај и тај, који је посвећен у божанске тајне, огрезао у срамоти, неситости, кра^и или иначе каквом моралном преступу, да им није по њиховом закону дозвољеао, да гријеше; зато и изриче против њих Ријеч тешку опомену, кад каже: тешко онима, који међу народима хуле име моје. Кад смо то схватили, можемо узети у обзир, шта се с друге стране говори. Јер прије свега, мислим морамо се Богу молити а као најважније при молитви морамо узимати то, да се име Вожје у мом животу не хули, него велича и свети. У мени се дакле, говори он, освећује име твоје власти, које призивам: „да кидатту кашд докраА д-клл, и прос<икАТ'К СОтцд кдшего, иже на некегк^" Ј ). А ко је тако суров и неразуман, кад види, да они, који у Вога вјерују, проводе чист у врлини савршен живот, да су чисти од грјешне мрље, далеко од сваког зла, свијетли са уздржљивости, поштовања достојни са увиђавности, храбри против нападаја разних страсти, никако не разњежени тјелесним похотама, далеко од љености, раскоши и надутости, само толико, колико је од потребе, саучесници живота, само врхом ноге земљу додирују, не затрпани чулним уживањима овога земаљског живота, него узвишени над сваком чулном обманом и такмаче се у тјелесном животу са месом, држе само врлину као богатство а сродство с Богом као племство, савлађивање самих себе и надвла^ивање људских страсти као достојанство и власт, и ако оптерећени теретом живота у материјалном свијету и забављени као бродоло мци, да што прије у пристаниште мира до^у, па да не ће, кад тако шта види, славнти оно име. које се у таком животу призива? Кад према томе ко год у молитви каже: „да скатитса има ткое", то он према његовим ријечима моли: Твојом помоћу нека постанем бесприкоран, праведан и богобојажљив, да се уздржим од сваког злог дјела, истину зборим, праведно чиним, добрим животом живим, да се са уздржљивости одликујем, да сам украшен невиношћу, мудрошћу и увиђавношћу, мисао да ми је управљена на више, земаљско да презирем и да свијетлим чистим анђеоским животом. То и слично садржи у себи ова кратка прозба, којом молимо Вога: „дд скатитса н<иа ткој ". Јер иначе није можно, да се Вог у човјеку велича, него када врлина у њему даје доказа да је божанска снага извор добра. Остале ријечи моле, да дође царство Божје. Хоће ли он да цар васионе постане царем, који је већ то у вјечности и који није изложен промјени, који ништа боље постати не може ? Шта хоће прозба, која призива царство Божје? Прави смисао ових ријечи могу они разумјети, којима дух истине открива скривене тајне; ми налазимо у тим ријечима овај смисао. Права моћ и снага 4 ) Мат. 5, 16.