Istočnik

Стр. 310

источник

Бр. 12. и 13.

које свако лице посебно има, нити пак међусобне разлике уништују 1 ). Колика је лудост од оних, који се боре против св. Духа, кад уче, да Господ у ропству служи? Та ови се не слажу ни са апостолом Павлом, који вели: „Господк ДВх^к естк" 2 ). Или мисле, да ријеч „да пршдет^к" шкоди достојанству. Зар не чују великог Давида. који, да задобије за себе Оца, кличе: „Господи по/Иош,н ^ии потш,нса "? 3 ) Кад долазак очев спасава, како да је разлог пребацивању долазак св. Духа? Или сматрају они чишћење гријеха знаком омаловажења достојанства ? Али чуј невјерне Јудеје, како они довикују. да само Бог може опраштати гријехе, мислећи под Богом Оца: „Что", веле они, „сеи тлко глдголктт* • кто /Иожет г к цјстлклати гр-кхи токл11и един-к Бо1 ,г к?" 4 ) Кад дакле гријехе Отац опрашта а Син је свијет од гријеха откупио, св. Дух пак чисти од мрља грјеховних оне, којима долази, шта ће рећи они, који се боре против свог живота? Али нека сиђе на нас Дух свети, нека нас очасти и учини достојним, да примимо високе и божанске мисли, којима нас учи у молитви глас Искупитеља, коме нека је од вјечности у вјечност слава. Амин. (НаставиКе се).

На егрипском острову постоје два мала манастира. У једном се налази икона пресвете Вогородице, звана: „Ватопедска". У тај манастир послаше ватопедци једног од братије именом: Неофита, ради послова неких манастирских. А отац Неофит разбоље се ту на смрт! У болести својој тешкој много се мољаше Пресветој Богородици да му, као свесилна, да исцјелења. И гле чуда! једну ноћ кад се он мољаше, чу глас најдивнији: „Неофите! Даривам ти једно љето живота! Поврати се у свој манастир и тамо се спремај на исход!" И од тога часа Неофит се здрав осјети, устаде и поврати се у Ватопед славећи Бога и Пресвету Богородицу.

Овдје сам испустио један став, који се по привнању њемачког преводиоца не надави у

старим ивдањима, него га је Кгађш^ег на основу рукописа (преводиоц не каже у примједби каквих) уметнуо. Тај став у њемачком преводу говори о односу св, Духа према Богу Оцу и Сину и нагиње римском учењу. —

Чудеса Пресвете Богородице.

Пише: Дионисије Миковић, игуман. (Наставак.)

0 оздрављењу и смрти монаха НеоФита.

») II. Кор. 3, 17. ») Пс. 79, 2. 4 ) Марко 2, 7.