Istočnik

Бр. 12. и 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 317

Проповијед на празник св. Илије. — Незахвалност и несталност људска — узрок неуспјеху наших молитава и одвраћању Бога од нас. Вогу љубазни! Славимо данас у име Оца и Сина и Духа Светога спомен онога светитеља, на ријеч којега је Господ Бог у вријеме безбожнога цара израиљскош Ахава затворио небо три љета и мјесеца шест, и на молитву којега је Господ учинио, да опет падне на земљу плаха дажда, корисна за усјев и земаљске плодове. Узрок, зашто је Бог тако казнио народ сушом и неродицом, било је отпадништво од истините вјере у правога и истинитога Бога и заборавност и незахвалност према толиким доброчинствима његовим. Цар Ахав оженио се је Језавељом, кћерју цара сидонскога, која му је у земљу довела лажне богове и свештенике њихове. Ове је гатитила, а свештенике Бога Вишњега је прогањала. Мало се спомињало у оно вријеме име Бога ВишЕнега, зато се и Господ окренуо био од народа израиљскога, да га бије неродицом и сушом. Неустрашиви пак проповједник истините вјере био је одушевљени пророк Божји, данашњи светитељ Илија, који је од Ахава много страдавао. Велим, мало се помињало у оно вријеме име Господње. А како је данас, код нас? Спомињемо ли ми вазда у молитви име Вожје, и сјећамо ли се величанства ГВегова, и славимо ли га достојно Творца и зиждшаељп и Бога нашего ? Јест, спомињемо Га често, доста пута, али не у побожној мисли. у вјерском добром расположењу, у синовљој оданости, него у оним приликама, када нас опака ћуд и бијес раздире и распиње, када нам око набубри као у вола и муњом сијевне, а грло и језик на уста лије јед и псовку и хулу на Вога, на крст, закон, вјеру и свеце Вожје. Или ако није то, спомињемо га само онда, када нас на то побуди лично добро и корист или невоља и јад. Јест, браћо, не говори забадава читав свијет као отворену истину, да се Србин сјећа Вога само у невољи и неприлици. Требамо ли Га, онда Га се и сјећамо; добијемо ли пак оио, што иштемо, нико више и не мисли на Вога, на захвалност, на прослављање. И код нас је број оних, који моле, кад су у неприлици, десет , а број заборавних и незахвалних за доброчинство Божје девет. И ми умијемо из десет грла викати: „Помилуј нас, Исусе, сине Давидов", а тек један се сјећа Бога, да се врне у храм ЈВегов и принесе на жртву за доброчинство Његово топлу, захвалну молитву.