Istočnik

источник

Стр.

б) кад се по прописима овога закона стави у стање покоја са пенсијом, која му је овијем законом одређена; в) кад буде пресудом духовног суда осуђен на дишење чина, или на губитак своје парохије; г) кад сам поднесе оставку на парохиску службу, и ова му се од духовне власти уважи; д) кад буде постављен у друго које звање и службу црквену или државну; и ђ) кад напусти парохију и не јави се на служење за 15 дана, а свој изостанак не оправда. Нлате су уређене према сиромаштву државе врло добро. Основна је плата парохиског свештенства 960 круна. Повишица има шест по 240 круна, које добија на крају сваке пете године тако, да на свршетку тридесете године службовања плата му износи 2400 круна. Варошки свештеници, поред основне плате и периодскијех повишица, добијају и додатке овијем редом: цетињски 720 круна годишње; подгорички и никшићски по 600 круна годишње; у свијема осталијем обласнијем мјестима, као и у Улцињу, по 480 круна годишња, а у осталијем варошима и варошицама по 360 круна годишње. Парохијско свештенство добива своје плате и додатке из свештеничког приреза, који стоји под управом министарства финансија. За напрпјед изложену годишњу плату парохијски свештеници дужни су вршити бесплатно ове дужности; а) да служе у цркви у све недјељне и празничне дане, а тако исто и у оне дане, који су надлежном влашћу одређени за празновање и у дане, кад архијереј нареди. По варошицама, гдје их је при цркви више од једпог свештеника, да врше и свакодневно правило; б) да врше општа молебствија, која нареди црквена власт у споразуму са државном влашћу; в) да по једном у години пренесу литију (кроте) у својој парохији у више села заједнички или у сваком селу засебно; г) да освете богојављенску водицу; д) да говоре проповиједи о већијем празницима; да поучавају народ у вјери и моралу, како у цркви, тако и ван цркве, а особито приликом вршења појединијех свештенорадња;