Istočnik

Бр. 18.

источнМк

Стр. 27$

ђакона Сапе Буквића, којом је приликом сходном бесједом поучио народ свему, што је за његов душевни напредак корисно. По свргиетку св. литургије прегледао је парохијско звање и школу, а затим примао поједине странке на преслушање а са цркв.-школ. одбором водио разговор о потребама црквено-школским. Пошто се сјутра дан, 10. септ. 19о9., поздравио са Љубињцима, око 7 Ј / 2 сахати изјутра пошао је високопреосв. архипастир из Љубиња и свратио се у село Поцрње, 1 сахат далеко од Љубиња, и ту ријешио спор у погледу питања, коме је светитељу тамошња црква посвећена, а затим преко Стоца отпутовао у Мостар, те здрав и весео у 7 сахати у вече срећно стигао у своју резиденцију. С. В. Црква у Далмацији. Епиекон задарски преосвештени г. Никодим изабрап је прије кратког времена за ночасног предсједника српско правосл. цркв. општине у Бечу, — која општина има нарочиту автономију. У Србији. Дрквеии приходи. Приходи парохијских цркви изнијели су у краљевини Србији течајем 1906. године 655007 динара, а приходи манастирски 251187 дин., свега 906814 динара Дочим је расход црквени био 562275 а манастирски 221233, дакле свега: 783508 динара, што показује општи прираст од 123306 динара. Године 1907. пак имале су цркве 676962 а манастири 300913 динара, дакле скупа 976975 динара. Расход је износио: 586267 за цркве, а 242201 динар за мннастире. Прираст је 148507 динара Архијерејски сабор састаће се у Србији 1. септ. о г. да рјешава прописане послове своје. У Бугарској. Курс за образовање свештенства. Управа трновске епархије приредила је обзиром на јаку антирелигијозну струју у свијету курс за опште образовање свештенства, да би се оно с непријатељима цркве успјешније могло борити. На тим курсовима предаваће најугледнији бугарски богослови: апологетику, догматику, проповједништво, пастирско богословље и цркв. повјест, затим полемику, св. писмо, моралку и социјологију, ово задње нарочитим обзиром на савремене заблуде бугарских социјалиста. Бугарски архијерејски Сииод отпочео је прије краткога времена своје сједнице у Цариграду. Овом сазиву синода одлучно се противила васељенска патријаршија цариградска, пошто још увијек нијесу сређени одношаји бугарске цркве према матери цркви цариградској. Премда је цариградски патријарх и код порте уложио протест против сазива синода, није успио. јер ето синод под предсједништвом бугарског егзарха Јосифа I. небрањено вијећа. У Русији. Синодални прорачун. Свети Синод руске цркве има за покриће разних вјерско-просвјетних потреба у 1909. години на расположењу своту од 9632838 рубаља. Ову своту утрошиће св. Синод у цјелини. Важнији су издаци: на 4 духовне