Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

106

Као што се. види из наведених тачака, берлински уговор мира замашно је пореметио сан-стефански претходни мир. Тако на прилику

СРБИЈА ЈЕ ДОБИЛА По берлинском уговору своју независност, преко 200 квадратних миља и близу 300.000 становника, а по санстеФанском миру одређено јој је било 50 квадр. миља мање. да ту мајушну политично-државну добит, народ Србије платио је врло скупо, претрпив огроман губитак и штету: у људима, грађевинама, новчаним издатцима, економским производима, дангубама, марвенској погибији, п т. д. Једном ријечју: рат овај задао је народу Србије толики удар, терет и тешку рану, од које се за дуго опоравити и излијечити не може. — Но једна од највећих штета за напредак и достојанство Србије то је, што је усљед рата изгубила и оно мало слободне штампе и општинске самоуправе, што је прије тога, управо пред сами тај несретни рат, народна. скупштина узаконила била. (С тога су истински народни заступници, тражећи да се поврате у живот пријашње слободе, говорили на скупштини народној од 18178. године: да је Србија објавила рат у име ослобођења подјармљене браће, па у путу изгубила, своју домаћу слободу.

Црна ГоРА ЈЕ доБила око 50 квадр. миља и 50.000 становника. са Подгорицом и морским пристаништем Баром и нешто мало приморја; а по сан-стефанском миру јој бијаше одређено далеко више земљишта, и све приморје до ушћа Бојане.

БУГАРСКА од Дунава до Балкана постала је вавалска кнежевина са 1200 квадр. миља п око 2,000.000 становника. Сва забалканска јужна половина Бугарске подјељена, је на двоје: једна половина остаје као п до сада саставни дпо турске државе, а друга половина, до Балкана саставља једну автономну државицу, провинцију под пменом „псточна Румелија“, која ће бити под управом једног ђенералног гувернера, а под покровитељством порте и њеним чиновницима: По сан-стефанском миру Бугарска је бпла сва уједињена у једну државу п захватала земљиште од Дунава до Солуна пи од Црног мора до Охрида, са 4,.000.000 становника.

Влашка је постала независна, изгубила је Бесарабију са 150 кв. миља и 130.000 становника, а добила је Добручу са 240 кв. миља п око 170.000 становника.

Русија је у Азији и Јевропи скупа добпла око 750 кв. миља п око 1,000.000 становника, п на Црном мору своје пнтересе осигурала. боље, но што су били прије овог рата.

Грчко је обећано око 200 кв. миља и око 300.000 становника у Епиру и Тесалији, али обећање дипломатско може се и изјаловити.

Инглеска је окупирала, заузела „за вријеме“ острво Кипар са 170 кв. миља и 150.000 становника.

Босна и КрцеговинА добиле су — окупацију Аустро-Угарске под суверенством султана. Из рада берлинског конгреса види се, да је звани чна Русија још одавно нудила Аустро-Угарској, да обје ове по-