Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

непрпјатељи постали. До душе турска господа, аге п бегови, била. су мање раскошна ни мање су она коштала у сваком погледу, него српска и хришћанска господа племићи, кољеновићи, спахије, јер турски су чардаци са свијем скромно украшени били п мало коштали; турски спахија носи ћилим на ком ће сједити, а више пута и кавенски такум и каве за пиће. Ако води сејиза, он га и плаћа. Њему је доста за ручак кајгане, чимбура, преврате, кајмака с медом, или ако има пиле печено или пригано. Једе с прстима прекретив ноге на ћилиму или покровцу, пије воду пз ибрика или крчата, и горке каве из најпростијег Филџана, шољице. Половица њих и са омање трошка прође, задовољи се, а хришћанска господа требају сјајне дворове п унутра богато украшене намјештаје, столице, застрте астале, украшене собе,“") кревете, огледала, тањире, виљушке, салвете, чаршаве, чаше, Флаше, ракију, супу с добрим ручком и добра вина, каруце и пратиоце, пандуре, п много што-шта, 0 народном трошку. И то је, наравно, стало народ далеко више но трошак оних првих. Ово нам је можда и не мило чути, али тако је било, п историја. мора истину исповједати, па макар некоме била грка, п чемерна. Чинимо добро, па права историја неће нам ништа рђаво биљежити.

Раја је морала аргатовати зарад одржања, својих ага п бегова, изнојити се ради благовања султана п везира, као ради одржања. главних господара земље п народе.

Колико је за кога морала издирати, видићемо из ових навода:

данство, тај је остао слободан и од притиска спахија. До душе, многи историци тврде, које се може као истина вјеровати, да су се истурчили сви _богомили“, који су онда у 15. вијеку ужасно гоњепи били и од православних и од римокатолика. Каматара није бидо код њих, дакле с те стране народ је, миран био. = Српски министар Чеда Мијатовић такође доказује ло грчким и талијанским писцима у 86. књизи „Гласника српског ученог друштва“, да Турци, који су Јевропом завладали, нијесу имали племића, благородника. о догазује међу осталим и тиме, што турска господа никаквих грбова немају, као што се то код јевропске господе племића находи. Ово потврђује речени писац по ријечима Мернавиша, велећи: „Кад Турци освоје које мјесто, одмах униште и истриЈебе властелу и њихову земљу или држави или црквеној општини и школи предају. Што је Босна и даље остала сеудална држава, беговска земља, узрок је то, што су Босанци на скоро попели се на прпа мјеста-у турском царству, те су радили да одрже политично име и самоуправу своје отаџбине — Босне. Историја вели, да су у 16. и 17. вијеку везири султанови, стубови турске силе н славе, већином Босанци били мн да су једино они узрок били онодиком ширењу турске царевине. У 17. вијеку Словени су сва виша мјеста у турској држави попуњавали; и шта више сматрали су и коран и јеванђеље ни под-а-шта, и вјеровали су у неку нову вјеру, која исповиједа да Бога нема, и да се човјек лод упливом сунца, мјесеца и звјезда, рађа и расте и гине, као и свако друго биље; и као што нема за биље и животињу никаквог вјечитог живота на небу, тако исто да нема ни за човјека“. — Види поменути „Гласник“ стр. 174. и 175. 8) И народна пјесма казује, да су наша, господа за вријеме „славног нашет царовања“ живила раскошније од турске господе. Е Шјесма Женидбатрисрпскевојводе“ потврђује велећи;

„Куд гођ Марко земљу проходио,

Ничему се није зачудно,

Нит се Марко од шта застиђео.

Ту с зачуди Марко и застиђе,