Istorija jednog francuskog seljaka

188

-дари седе на ћепенку једног дућанчића, па му се смеју. "А један грађанин — не познајем га ко је — рече

уако, ако, тако њему и треба, још да си га мало боље даривао;“ па се онда окрете њему... ,0.. 0... тори образ 2 ако, ако: што лајеш забадава као ужигрен пас са поздера!“... Мени је било до бога крпво, што се то тако тревило, али што ћуг — Овису дебели пси живили мирно по својим конацима, драпали се заједно ес бабама око вуруне, декалимн пили сваки дан, док им на нос не пође, излежавали на меким душецима и куповали јевтино земље, текли су капитале којекаквим каишарлуцима, а ми ишли те преносили и глад и зиму, и голотињу и босотињу; носили смо сваки дан главу у торби, за ове дебеле пеине, а гле сад они нашли да нас коре за страшљивост и да се натресају над нама. Бре нећеш, гаде!...

Дођем до Шовељевога дућана, погледам. :. Мартита седи са малим братом и руча. Кад угледа мене, она скочи и полети ми на сусрет. „Већ сам мислила да те никад не ћу ни видити, Мишо, голубе мој. Загрлимо се и ижљубимо. И мали братић Маргитин много се обрадовао моме доласку. Стари су ме гостили м гостили; а ја сам им причао како је код нас у Мајнцу било; како смо војевали, како је смрт често била близу мене, а није ме покосила. Но и ја сам од 'Маргите много што-шта чуо, та ми тако давно нисмо имали у рукама наше новине, но смо пабирчили немачке измишљотине. Ту дознам да јеи ђенерал Димурије испао као и Лафајет, и он је пребегао Немцима. Сем тога тридесет и пет иљада Инглеза и Хо"ланђана било је устало против нас; а у вандејски округ попови и госпоштина опет су се били завукли. Вандејски сељаци билн су се побунили против нас,