Istorija jednog francuskog seljaka

909

кајишара, па да то предаду радницима, јер они у вабрикама раде; они израђују све еспапе и производе, па по правди то њима треба и да припадне, а не газлама. Сад погледајте и прорачуните само ово: кад упишташ каквог богаташа каишара-вабриканта — како је то, да све што се израђује у твојој вабрици, то израђују радници, а овамо опет ти њима дајеш само један мајушни део од оних пара, што ти дођу кад се прода тај еспап, који су израдили твоји радници 2 Кад тако, велим, упиташ богатога каишара, он ти вели: „Е патако је право и тако мора да буде: радници истина раде све, али моји су алати с којима раде, мој је материјал који преређују, моја је бина у којој раде, па с тога ја узимам много више од пара које добијем за продати еспап, јер ја треба да будем награђен и наплаћен и за моје алате, и за материјал, и за зграде, па богме још и за ризик, јер кад ја улажем онолики грдни материјал у радњу, онда ја ризикујем: знате, да радња може и да пропадне, и да изгоре или како друкчије да се упропасти!“ Е, е, е! да ли је то баш све таког Изгледа као да јесте, али опет неће бити. Аја, никако не може бити. Каишар оће да удари каиш! Откуд то, да су _ алати, којима се ради, и материјал, који се ради, и зграда, у којој се ради, откуд, велим, да је све то добро каишаревог Да ли је он сам наградио оне машине, којим се ради, да ли је он сам спремио онај материјал, који се ради, је ли он сам сазидао кућу, у којој се радиг... Јок вала! то су све учинили и испословали други радници, а он је ињима, у место да им плати за њин рад онолико, колико он баш одиста вреди, платио врло мало, дакле: преварио их, те је тако остало њему много, а радници су добили

ИСТОРИЈА СЕЉАКА, 14