Istorija Niša : prilikom pedesetogodišnjice oslobođenja Konstantinovog i Nemanjinog grada : 11. januara 1878 - 11. januara 1928

-46

од :8 до 15 кућа, у којима је била смештена ·мала војна колонија. На коцима си често могао видети главе убијених непријатеља. Посред паланке дизао се је дрвени или камени торањ. Путујући за Ниш могао си _

у којој је био стражар, а дужност му је била, да чим издалека опази путнике, добовањем даде знак, да их је стража угледала. И ову тешку дужност. морали су сами Срби да врше. ;

Као што су сељаци из осталих крајева, тако су и они из околине нишке, наоружани дугим штаповима,

страних држава или члановима посланства да им пут показују; код провалија и на другим опасним местима да подупиру кола. Они су према тражењу позајмљи-

рирали коње. „Чауши, — каже Г ерлах — имају право да Србину, којега првога на путу сретну, одузму Коња и да на њему неколико километара пројаше. Јадан Србин онда је морао да за чаушем трчи и да свога коња тражи,“

Први, који после Крсташких војна спомиње Ниш је витез Бертрандон де ла Брокиер, који је год. 1433.

Путу задржао и у Нишу. Он каже, да је тврђава била порушена, а исто тако да је и варош лежала у рушевинама. Али зато се око Ниша беху изнизала многобројна села; околина је била врло добро обрађена и чинила је врло пријатан утисак. Одлазећи из Ниша Де ла Блокиер није „ударио старим путем за Браничево, јер је овај у ово доба био напуштен, него је код

рамора пребродио Мораву, затим је прешавши Јастребац, стигао у Крушевац, одакле је проследио кроз Шумадију за Београд. Нузгред буди речено, овим су истим путем пролазили Сибињанин Јанко и Ђурђе Бранковић 1443., Султан Сулејман 1529, џ енглески путник Браун 1569. године,