Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

74

у Загребу (36), у Новом Саду и Задру по 11, у Сарајеву и Шапцу по 7, у Америци 6, у Осеку и Нишу по 5, у Смедереву, Пожаревцу и Крагујевцу по 4.

1894 године Г. Живојин О. Дачић објавио је у Делу (књ. 4) библиографски преглед Српски и хрвашски листова у 1894 тодини. По томе прегледу крајем 1894 изилазило је 200 српских џи хрватских листова, 112 штампаних ћирилицом, 84 лашиницом, 4 и ћирилицом и латиницом. У самој Србији изилазио је 81 лист, од чеа на Беотрад пада 56, Шабац 6, Ниш и Смедерево 4, Велика Кикинда и Сомбор по 3; Крагујевац и Пожаревац по 2. У Загребу је изилазило 42 листа, у Задру 13, у Новом Саду 10, у Сарајеву 8, у Великој Кикинди и у Осеку 3, у Беловару, Вршцу, Дубровнику, Цетињу, Панчеву, Спљету и Суботици по 2, итд. У Америци је изилазило 5 српских и хрватских листова.

Бројно кретање српских листова у Србији ишло је упоредо са политичким менама у земљи. Под уставним режимима и слободоумнијим законима о штампи број листова знатно се повећавао; у периодима неуставних владавина и строгих закона о штампи број листова, нарочито политичких, постајао је мали, нарочито је тај случај био 1897—1901 године.

Политичка промена од 1901 дала је више могућности за развитак штампе, али нарочито од 1903 године број листова јако се увеличао.

Од 1894 до 1904 нема статистике српских листова. Статистику листова и часописа у Србији за 1904 годину израдио је један сарадник београдског патриотског листа Брашимсшва.

По тој статистици у Београду је 1904 изилазило 16 политичких листова, од којих су 13 били свакодневни; стручни — 19; књижевних — 6; педагошких — (05 ПЕЕ триотских — 5; сатирична — 3; црквена — 2; дечја 2; војна — 4; званична — 2. У унутрашњости Србије изилазило је: у Нишу: 4; у Крагујевцу и Шапцу по 3:

у Јагодини, Пожаревцу, Градишту, Параћину, Ћуприји, Пан Свилајнцу, Алексинцу по 1. УКудно је у целој