Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

81

свих сила у исти мах да Матица Српска оживи и да се ЛЕтописљ Сербскш наново крене. Када је у томе успео, он је примио на себе терет уређивања оба листа.

Сербск Народнљт Листљ почео је изилазити 1 јула 1835 године у Пешти, која је од краја двадесетих година, нарочито после оснивања Матице Српске, постала главно духовно средиште српско. Лист је био намењен широкој публици српској, и на челу су му стајали стихови Фридриха Великог, које је превео и дотерао Доситеј Обрадовић, стихови који казују цео један програм непосредне и практичне националне акције:

Превелика мудрост и ученост нек' на небу стоји,

Просветити друге, то су труди моји.

Сербск Народнњт Листљ је ставио себи у задатак, у првоме реду, да српском народу улије „вкус за добро и лепо, свето и полезно што је“, и да развија идеје словенске солидарности код свију Словена, „браће од једне мајке, најславније Славије“. Чланци су били популарно писани, са редовном моралном поуком, и намењени у почетку широј публици.

И ако је била велика потреба за једним оваквим листом, и ако је Павловић чинио велике материјалне жртве, ипак одзив српске публике у почетку није био добар. И још прве године Павловић је морао да моли и преклиње српске читаоце: „Помагајте, браћо! Зар никоме на памет не пада да се без весла возити, без крила летети, без средства никакав циљ достигнути, без новаца да се неко дело издавати не можер“, Али доста занимљивом садржином, приступачном широкој публици, нарочито илустрацијама, које су се тада први пут јавиле у српској повременој штампи, лист је освајао земљишта, и уредник је могао изјављивати наду, „слатку надежду да ће од слабачког изданка, од танке шибљике крепко постати дрво, да се све више разграњава и све лепши плод да приноси“. 1842 оба Павловићева листа имала су на 600 претплатника. И не жалећи материјалне жртве, он је ишао даље, тврдо убеђен „да у таквом времену живимо, гди без новине бити не смемо“.