Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra
31
дуката на покллон. Пуковник Никић је опозван из Србије Са четама дођоше у Београд пуковник Теодор Недоба као политички преставник Русије међу Србима, комесар Ивановић, Миленко Стојковић и Петар Добрњац.
Карађорђе је 11. јануара поделио Совјет на два дела од којих се први, тајни кабинет састојао из шест чланова, а други, највиши суд, из четири совјетника и једног секретара. Младен Миловановић је именован за војног попечитеља, Миленко Стојковић за попечитеља иностраних дела, Доситеј Обрадовић за попечитеља просвете, Јаков Ненадовић за унутрашње послове, Петар Тодоровић Добрњац за великог судију а Сима Марковић за финансије. Стојковић и Добрњац, у запетим односима спрам Карађорђа и Правителствујушчег Совјета, не хтедоше примити попечитељско звање и напуштати дотадање погранично војно заповедништво него се љутито удалише са седнице Совјета. Руским четама се и они придружише те 10. фебруара дођоше поново у Београд са надом да ће помоћу Недобе успети, да за своје назоре придобију већину Совјета. Они се одупреше именовању војног попечитеља Младена Миловановића за првог совјетника са платом од 15.000 пијастера годишње, али после бурне седнице, у којој Стојковић и Добрњац остадоше у мањини, буде закључено да се њих двоје скину са звања и прогнају у Русију, а на њихова места да се изаберу за попечитеље Миљко Радонић и Илија Марковић. Стојковић и Добрњац распродаше своје непокретно имање те са новцем и покретним стварима пређоше 18. фебруара преко Дунава у Малу Влашку у изгнанство. Недоба није могао да спасе ове одане руске приврженике. Попустио је пред енергичним држањем Карађорђа и Совјета, а тим попуштањем је сачувао своју позицију и свој утицај, који је од сада све више растао те се ускоро није ништа више радило без њега.
Док су у унутрашњости вриле страсти и док је отимало маха незадовољство и подвојеност те се и Карађорђе, · огорчен и срдит, повукао у Тополу, на граници је владао мир. Једино су средином фебруара Турци упали у околину „Ражња, али оваки случајеви су били на турској граници обична појава и у мирно доба. Хајдук Вељко пође Турцима на сусрет и протера их са српског подручја.