Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

17

крушевачког гарнизона, Стеван Миљковић, командант крагујевачке артиљерије, капетан Илија Мирковић, командант барутане и магацина за војну опрему, штабни капетан Јоца Наумовић, ћупријски коњички командант, капетан-лајтнант и зет Јеврема Ненадовића Јован Лукавчевић, командант крагујевачког гарнизона, и крагујевачки артиљериски лајтнант Симон Нешић. У активној служби је биои Вучићевац Тимотије Кнежевић, конципист кнежеве канцеларије, који је одавао својим једномишље- · ницима сва кнежева тајна акта.

Од виђенијих Вучићевих присталица, који су у време ове револуције као и Вучић били у пензији, истаћи ћемо бивше министре Аврама Петронијевића, Стевана Стевановића-Тенку и Алексу Симића, затим бившег потпредседника сената Стојана Симића и бивше сенаторе проту Матију Ненадовића, Лазара Теодоровића, Пауна Јанковића и Илију Милутиновића; пензионисане чиновнике: помоћника шабачког начелника Ђуку Стојчевића, саветника апелације Лазара Зубана, смедеревског начелника Стевана Петровића Книћанина, мајора Константина Живковића-Хранислава, секретара Кнежеве Канцеларије Алексу Јанковића, јагодинског начелника Ристу Бабовића, председника рудничког суда Илију Чворића; а од грађана споменућемо трговца Михаила Гарашанина, Лазара Аксентијевића, Милутина Радовановића, Тасу Башкалфића, Николу Костића, Михаила Блазнавца и Уроша Цукића.

М.

Мада је покрет народа у првим почецима имао недужан вид: поднашање оптужбе Шекиб-ефендији против непопуларних министара, кнез Михаило је већ на прве вести о комешању у народу схватио ово као отворену буну и одмах је био готов са одлуком, да према побуњеницима поступи најстрожије и да се за увек разрачуна са Вучићевцима. Прву вест о побуни донео му је рано у јутру 31. августа добегли смедеревски начелник Петар Поповић. Кнез наложи једном саветнику и једном члану апелације да са војном ескортом похитају у Смедерево и начине реда; затим и у друге крајеве пошаље пешачку или коња-