Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

ДРУГИ ИЗБОР АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА ЗА КНЕЗА СРБИЈЕ (27. ЈУНА 1843).

1

Порта је са задовољством дочекала избор Александра Карађорђевића за кнеза, јер је у том избору гледала коначну победу одане јој Вучићеве странке над ренитентним Обреновићима. Међутим у питању управе над кнежевином Србијом имала је да каже своју реч и Русија, пошто је Турска ранијим уговорима признала руском цару право заштите над Србијом. Руски генерални конзул у Београду, Вашченко, био је врло наклоњен кнезу Миха-

илу и сав свој ауторитет је био заложио да спречи кнежев |

пораз и пад, а кад није успео, он је известио петроградски кабинет да је избором кнеза Александра фалсификована воља народа и да су при том избору повређена и игнорисана права Русије као силе заштитнице. Провизорна влада је јасно уочила да ће у Русији имати непријатеља

те је одговарала једнаком мером. После обнародовања

султанова берата 7. новембра 1842. објављена је у цркви

служба божја и на њој је у молитвама спомињано име сул- о.

тана и новог кнеза, а име рускога цара као протектора српске кнежевине није споменуто, противно дотадањем обичају. Овим наивним начином је српска влада хтела да се одрекне руског туторства.

Очигледно је било, да Русија неће олако прећи преко промене династије у Србији, која је изабрана и потврђена без асистенције и приволе руске владе. Пре него што ће учинити приговоре против избора новог српског кнеза, наложио је руски цар барону Николи Ливену, који се у тај мах налазио у дипломатској мисији у Цариграду, да