Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

ријал и уређују податци из рата са Турцима. Још се не види како ће се свршити спор са Бугарима,

16. Јуни. Осам брдских топова су већ у ампласманима. Пешаци шарају са својим ровићима по целоме одсеку и запушавају све пролазе. Отимамо се о новине и залажемо неким добрим тиквешким вином, које нам шаље поп Драгомир из ТУ. пука,

Легли смо око осам и по часова а једва да сам око девет и четврт заклопио очи после уобичајеног ћеретања у шатору са мојим официрима. У десет пробуди ме стражар код топова, испод којих бејасмо у биваку. Јавља, да се чуло неколико пушака око Брегалнице Вратих га и уповорих, да и у будуће јавља за сваки такав случај. У једанаест и по опет то исто, само сада јавља да је бројно испаљено 6 до 10 пушака, и да се пушкарање наставља тамо доле око села Балвана. На ово бе навикло ових дана. Окине се пушка, стражар задрема или се тргне. У један по поноћи опет буђење, но са извештајем да се чује и по нека бомба и дуже пушкарање дуж целе Брегалнице на нашем фронту, као и да се ватрама сигналише на бугарској страни. Дигох се одмах и са мојим водннком као дежурним официром у дивизиону одох топовима. Са времена на време до један и три четврта јутра све се горње понавља, Упутих дежурног официра, да извести Команданта Дивизиона, који је у том тренутку био већ са свима нашим официрима код топова. Наређења су већ пала. »Дижи логор, топовски коњи, борни, попуњавајући део и трупна комора на своја места«. Официр одржач везе са Командантом УП. пука враћа се и јавља, да је МТ. пук већ готов и да за сада неће дизати логор. Телефон са прихватнице и са Васићем не функционише правилно, послате су патроле и неке чете унапред. Пуковник Докић је лично на телефону и разтовара, св са Командантом Дивизије. На хоризонту нека тмина, сумаглица, као и обично у предзорје. У два и четврт разлегоше се са обе стране бомбе, пушчана ватра и четири топовска пудња са бугарске стране, размрсише нам одмах ситуацију, подли и кукавички подвиг, до овога тренајтка мизерног брата и савезника бугарског! МТ. пук се размиле по гредама и косама његовог одсека, Наши брдски топови поздравише куклвички атак и нагласише му, да смо били спремни и очекивали и то од »балканских јапанаца«. Овиће 17. Јуни, а бедни савезници, који су као на спавању поклали своју браћу, по линијама у јачини два пука подилазе већ нашим положајима. Брђани их засипају шрапнелима, али су већ њихови делови, користећи силне јаруге прошли простор између ТУ. и УП. пука и осули на нас бочну пушчану ватру. Последња команда топовима, беше дата 5—700 метара, те их по наређењу пребацисмо на нови положај да одавде прихвате храбре шестаке и казне подле Бугаре.

Коме да се дивим пре, посматрајући онога хладнога пешака и тотџију, официру или војнику 2! Официр се подбочио на сабљу, командује. к даје циљеве, упозорава и топџију на јаче мете. који на домету брисаног простора пушке откривено бије. Рањеници без јаука, уз помоћ првог друга или сами, потпуно хладнокрвно цепају чакшире или блузу и везују први завој. Командант пука рањен, стоји као, кип и издаје наређења, То се све ради на 5—700 метара од непријатеља, који је кукавички напао,

И