Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

Некоме од пешадијских официра из деветнаестога пука падне на памет да их претресе, и код једнога — који је играо улогу игумана тога манастира — нађе се читава, преписка, Петра Чауљева са упуствима за рад тога краја кад дође до ових догађаја. То је био непобитан доказ, да су у овој побуни Арнаути радили у договору са Бугарима. Калуђер је одмах стрељан, манастир смо посели, а осталу братију послали стражарно у позадину. ђ

Прва пушка у Дебру избачена је из куће Шаћир бега. Плотуни су се п највише чули са сва три краја вароши где живе цитани, наролито од пијаде.

Бугараш бивши школски надзорник на дан 9. Септембра пре но што смо напустили варош, врзмао се по улицама, Интересантно је, да су сви бивши бугарашки учитељи из Дебра и околини примали плату тачно првог, а наши чиновници и официри петог. Они су је одмах или попили или прокоцкали, уз сумњиво и чисто заједљиво трошење, као израг неког чуђења, да су до исте тако лако и дсшли.

За време ноћи од 7. на 8. Септембра давати су и извесни ситнали ватрама“ са ове и оне стране Дрима.

Села Горенци, Беланци, Пареш, Кочишта а нарочито Кодџаџик и Брошница, као и иначе позната најкрволочнија, тукла су нас при повлачењу и гонила ватром све до планине Јаме. Осојчани и Гарани били су, изгледа, потпуно равнодушни и ако хришћани (бугараши), Отац попа, из Осоја (поп Петар, наш свештеник) причао ми је у Кичеву, како су му сељаци из села. Осоја (одакле је и он) при бегању казали: »Орби треба, да беже, јер за њих и није овде.« Поп је и сада у Осоју.

При одступању из Пишкопеје, водник ми је говорио да је чуо, да Арнауте предводи Иса Бољетинац, а да га помаже Есад паша. Исти је приметио за време борбе код Пишкопеје 8, Септембра потпуно правилне стрељачке стројеве као и разне униформе (поред народне ношње), које он није распознавао.

Напад Арнаута, пада у очи, изгледа да је изведен чим су се наше трупе са предстража повукле на линију реке Дрима (одређену границу). А у селу Гаре смо чули, да су Арнаути говорили да им је из Албаније казато: да у Дебру има мало војске, управо да су то нешто мало преобучених комита, што је свакако закључак виђене растурене и слабе наше посаде.

Први је напад био на једну нашу пешадијску официрску патролу од 5. на 6. Септембра.

Угушена је Арнаутска побуна!

„.. Уамите детаљнију карту и пратите ме. Деветнаести пешадијски пук од 12 чета држи и осигурава (према суседу чија граница још није званично обележена и држави, која нема свога званичнога представника) траницу много северније од Пишкопеје па преко планине Малог брата, планине Јабланице и све до Подградца. Мерено у километрима преко 150