Iz nove srpske istorije

ИЧКОВ МИР 87

Порта је оптуживала Србе као бунтовнике, изјављивала да је српско питање њено унутрашње питање, и да ће ускоро бити скинуто са дневног реда, пошто је предузела све мере да их што пре доведе у покорност. Прилике су биле заиста врло незгодне за Србе, ну криза је била одложена тиме што је румелиски валија, Ибрахим-паша скадарски, јако подозревао на Фравцузе, и место да се одазове Портиној наредби да пође против Срба, он је мотрио шта Французи раде у Далмацији и гледао да прозре њихове планове,

Међутим, исход борбе која се давно водила на Дивану за утицај између Русије и Француске, све се више клонио страни Наполеоновој, чији је престиж после Аустерлица бао огроман; Русија пак, видевши колебање Портино, стане концентрисати своју војску на Пруту, којом је управљао генерал Михелсон. Ми данас знамо да је Порта, истога дана кад је примила ноту руског посланика у корист Срба, похитала да је у препису преда француском отправнику послова у Цариграду.

Борба на Дивану свршила се дефинитивно у корист Наполеонову. Победа је решена доласком у Цариград Генерала Себастијанија, француског посланика, који је стигао 28 јула. Дочекан одушевљено од Порте, која је била сита рускога туторства, он је одмах стао говорити јавно противу Русије. Омаловажавао је њену моћ, оптуживао је да буви Србе и Црногорце, тражио смењивање кнежева Влешке и Молдавије, да би тиме изазвао рат између Порте и Русије, пошто су привилггије румунских кнежевина биле под руским покровитељством. Портине претње Србима у одговору на ноту Руску нису заиста остале празне речи. Срби су могли приметити кретања и припреме Турака око Србије, која ће се најзад свршити славним српским победама на Мишару и Делиграду. Од стране Русије и Аустрије никакве утешне речи о резултату њиховог заузимања. Напротив, генерал Михелсон