Iz nove srpske istorije

ИЧКОВ МИР 91

објаве рата Порти, упала у Молдавију и Влашку и окупирала те две провинције (окт. — дец. 1806). 11 дец. Порта је предала рускоме посланику Италинском дугачку ноту у којој је изређала све тужбе против Русије. Порта је пребацавала Русији између осталог, да је радила свима могућим начинима да њене хришћанске поданике за себе придобије; да је кришом натерала Србе на устанак и да их је помагала. Нота се завршавала тиме да Порта не може трпети даље бављење руског посланства у Цариграду; кад пак Руси изађу из Влашке и Молдавије, неће бити тешкоће да се дипломатски од“ носи између двеју царевина опет обнове. Тако је настао прекид између Русије и Порте, који ће трајати све до Букурешког Уговора (1812 године), (Овај раскид са Русијом још више је расположио Порту да се измири са Србима. И сам генерал Себастијани није био против тога да се Србима учине устуаци, али само без туђег носреловања и мешања. Измирењем пак са Србима постигао би се један велики резултат; Срби не би ступили у савез са Русима, који су већ у Влашкој. У јавуару 1807 српски депутати учивили су дефинитивну погодбу с Портом и предузели пут за Србију. Међутим, у Србији су се десили врло важни догађаји, Пошто су Срби узалуд покушавали са мухасилом да приволе Турке да напусте Београд, то су прионули енергично око опсаде. 30 новембра била. је заузета варош београдска, 17 децембра Гушанац је капитулирао и изашао из тврђаве и отишао у Видин. После Гушанчева одласка постане господаром у граду Сулејман-паша, ну пред захтевима Срба он им га је морао предати 27 децембра. Ззузевши Београд, Карађорђе се очевидно стао, колебати између рата. и мира. Присуство руске војске у Влашкој и заузеће Београда и Шапца само га је могло охрабрити на продужење војне. Сулејман-паша, коме је остављена нека сенка власти у Београду, био је врло узнемирен и хтео је на сваки начин га оде из Србије. По претходном договору са Србима, паша се крене