Iz nove srpske istorije

116 МИХ ГАВРИЛОВИЋ

неограничени господар; ниједан уговор не важи, ако му он не да обавезну снагу; ниједан брак не може се закључити без његовог одобрења; никакав. пренос сопствености не може се извршити без његове потврде, и ниједно завештање не вреди докле га Кнез не испита и не одобр“. Па снда, он суди кривцима и казне се изричу по његовим нахођењу, које је неки пут претерано строго..." Најтерелнија од свих дужности које леже на народу, јесте „кулук“, или привудан рад за јавну и приватну потребу. „Сељаци су принуђени да оставе своје пољопривредне послове, па да сакупљени на неколико дана растојања од свога домазлука раде 3, Кнеза, који све своје имање обрађује на овај начив; за овај рад сељацима се не даје никаква награда. чак не ни храна или утошћење“,

На неколико недеља после аудиенције у Крагујевцу, Кнез Милош је дошао у Београд, иу вече 12 јула Хоџес је био примљен од њега у једној аудиевцији која је трајала неколико сати. Из почетка разговор је ишао тешко. Кнез је држао да треба да. се чува енглеске дволичности, али је Хоџес убрзо разбио лед, и састанак се јако продужио, и кнез Милош постао врло поверљив, Хоџес је наглашавао факт, да је он постављен за консула код њега законитога Кнеза Србије, а не, каошто је био случај с аустриским консулом, код турских власти. То је било довољно да покаже колику важност Велика Британија придаје његовој личности и његовој земљи, Милош је онда говорио о увутрашњем стању Србије и о њеним односима према страним силема, и Хоџес је добио утисак да је Кнез потпуно свестан критичности свога положаја. „По свој прилици“, рекао је Кнез, „кроз два месеца мораћу тражити интервенпију страних сила. Ја желим да живим у миру и љубави са свима; ја сам био веран према Турској и имам према Султану дуг захвалности који бојим се нећу моћи платити; ја држим да ми је он пријатељ и под таквим околностима ја сам склон веровати да ће Енглеска и њени савезници гледати да се