Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 119

Намера Русије, писао је Хоџес Палмерстону, била: је да наметне Милошу — коме није веровала и киме није била задовољна — један Сенат или Савет састављен од њених присталица, и да на тај начин дође до претежног утицаја у Србији, По њеГОовОом мишљењу, то би било фатално по Турску, а он је налазио да му је дужност одупрети се таквим мерама на сваки начин и у свакој прилици. Другим речима, залатак пред којим је стајала британска влада, ако није хтела да допусги руску превласт у Србији, састајао се у енергичасј борби противу плана Русије да окружи Милоша доживотним саветницима. „Ти људи, које би Русија хтела на силу да наметне Милошу за доглавнике, имају исто тако тиранску ћуд као и сам Кнез,“ По Хоџесовом мишљењу, с погледом на прилике у којима су се налазили српски народ и Отоманска Царевина, боље је било оставити сву власт у рукама кнежевим, и поред свих замерака које су се с разлогом могле противу тога навести. „Превртљив карактер кнежев увећава тешкоће, и његово природно лукавство и оскудица начела наводи ме да сумњам о његовом политичком поштењу, па с тога и о могућности да постигнем код њега онолико колико би било желети, Ја нисам изгубио наду да ћу моћи уверити Кнеза, да Енглеска има и воље и моћи да му буде исто толико. корисна колико и Русија или која било друга држава... Њему је много стало до пријатељства и наклоности британске владе. Ја јасно видим да се он боји да ради саобразно са назорима Велике Британије, или да предузме какву оттучну меру која би од једном навукла на њега моћно и опасно непријатељство Русије.“

Ови саставци са Хоџесом начинили су добар утисак на Милоша, Из-лед на енглеску заштиту био је за њега прави дар с неба; Енглеска је била довољно јака да се понесе са Русијом, ала било му је тешко разумети на каказ би управо начин она могла бити корисна њему и Србији, када је била. тако далеко и без непосредних веза. Милош није