Iz nove srpske istorije

и прашина ми =, з

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 9

Порте и споразумети о начину да опросте тираније "Турске све; области отоманског царства у Европи, изузев Цариграда а Румелију. Разлози које је Француска имала да одржава Турску, писао је француски министар иностраних послова, јако су ослабили од како се, добивши од Аустрије пожунским миром (дец. 1805) Истру и Далмацију, учврстила на Балканском Полуострву. Њен је интерес био да дотле брани Турску, докле би се њеном деобом појачала само Русија и Аустрија. Сада пак Француска може и сама учествовати у деоби.

По закључењу мира у Тилзиту, под француским посредништвом, начињено је примирје између Порте и Русије у Слобозији (12 августа 1807). Срби су били такође урачунати у примирје, али непотпуно, т, ј. у околини Видива и Фетислима, где се извршило сједињење Руса и Срба. Доцније је то проширено за целу границу. Узалуд се преставник Портин опирао томе, говорећи да су руске претензије односно заштите Срба неосноване, То је први акт где је Русија "манифестовала своју заштиту над Србијом.

| Русија није повукла своју војску из румунских кнежевина. Наполеон се није опирао да оне припадну Русији, при закључењу мира с Портом, задржа"вајући себи право да узме накнаду за то на другоме месту.

Тилзитски мир поразио је Европу; за њу није била тајна, да је остављена на милост и немилост нових савезника. Судбина Србије зависила је од потодбе на коју се буду сложиле Русија и Француска односно Турске; привремено, пак, каошто смо видели, Србија је под руском заштитом.

У фебруару и марту месецу 1808 био је израЂен у Петрограду између француског посланика и руског министра иностраних дела пројекат о деоби Турске у смислу тилзитског мира, т. ј. да Турској остане Цариград и Румелија. По том пројекту Француска добива: Албанију, део Босне, Мореју и Крит. „Русији би припале: Бесарабија, Молдавија, Влашка и Бугарска. Аустрији је била намењена Хрватска и део Босне, За Србију је било уговорено да постане