Iz nove srpske istorije

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 19

"французи буду потпомогаути српском војском, која ће изазвати устанак угњетених Срба, „који стењу под јармом мађарске господе" у Славонијг, Срему и Банату. Не заборавимо да јг у ово време Ауст"рија била потучена од Франпуске, и да је сву наду полагала у Мађаре. Иватересантно је то да се чСрби под истим датумом нуде Наполеону против Аустрије, под којим траже да им Аустрија да помоћи и да поседне њихове градове. У страху од турске инвазије и напуштени од Руса, они се нуде и једној и другој сили, па где буду нашли бољи одзив.

Леду упуги Вучинића у Беч, где се налазио Наполеон. Српски изасланик нађе врло леп пријсм, «Рранцуски министар иностраних дела одреди команданта Меријажа да конферише са српским депу-татом, коме овај изнесе циљ своје мисије. Вучинић изјави да су Срби готови ступита у преговоре с Портом, чим то Наполеон зажели, као и да заргте -с њом. Кло услов погодбе с Турском био би: да Соби плаћају данак, да признају сувереност сулганову, али да имају своју администрацију и да очувају «своју оружану силу, У главноме, оно што су нудили и Аустрији. 7 октобра министар одговори КарађорЂу писмом и увери га о Налполеоновој наклоноста, упућујући га на усмене поруке које је Меријаж лао Вучинићу. У свсм писму француском консулу у Букурешту, министар изјави да је Наполеон у прија"тељству с Портом, и да јамачно неће заштићавати Србе, али, ценећи њихову храброст и издржљивост, он им неће одрећи наклоност да студи с њимзу тајне односе, Леду треба, дакле, да окурзжи Србе, „али на начин да се не замери ни Русија ни Порти. Што се тиче понуде Срба, управљене против Аустрије, Наполеон не може примити, јер је с њом начинио мир; код Порте пак он може само да посре„дује за њих, Али, ако би Порта, подбадана Езглеском, огласила рат Француској, Срби могу рачунасти на енергичну помоћ Наполеонову.

Децембра 1809 Вучинић се вратио у Београд, чи већ 10 јануара 1810 Карађорђе и Сенат одређује жа за народног депутата код француске владе. Вучи-