Iz nove srpske istorije

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 21

страха и зулума по путову, ми на вас уздамо се, да ћете ви сјединити сузе ваше са сузама нашим 'и да ћете непрестано умивати ноге и престол на. шег великог цара Александра и велике надежде Росије,. Огиђите, просите и видите, јесмо ли са свим од нашег цара остављени, дођите и кажите нам истину коју од вас чекамо. тако вам великог Бота и Христова страшнога втсраго пришествија и суде. Ако не одете и не дођете скоро да нам кажете, то сви од малог до великог ваши соперници да будемо на страшном суду божијем !"

Прота Матија стигне у Беч 15 децембра. Тада је већ био отворен бечки конгрес, који се био сас= тао ради преуређења пслитичке карте Европе после пада Наполеоновог. На конгресу су били представвици готово свих европских државг, а од владалаца био је аустриски цар, пруски краљ и руски цар Александар. Чим је конгрес отворен, Фрушић, Давидовић и гроф Каподистрија почву радити за срп= ску ствар, а када је дошао прота Матије, овда још евергичније првову на посао. Али узалуд су биле молбе владаоцимг, и узалуд је прота Матија обијао прагове руских, аустриских, енглеских и пруских представника. Нигде није добио одговора, који би га задовољио. „Нема, кнезови. ништа нема, наш посао ке иде“, писао је прота у Србију. Најзад стигне 23 априла глас да је Кнез Милош устао на Турке.

Међутим треба напоменути да је Русија покутела да се изнесе источно питање пред чланове бечкога конгреса. Својом циркуларном нотом од 15 фебруара 1815, она је скренула пажњу на стргховите ужасе, које су починиле турске власти у Србвји, и доказивала је апсолутну потребу“ да се томе стане на пут једном за свагда.

Уз ту ноту Русија је додала и разлоге (соп5!аетаНоп:), којима доказује обавезу (оБИбаНог) свију пивилизованих хришћанских држева без изузетка, да се заузму за хришћанске поданике портине, Ова обавеза потиче из претшиса хришћанске религије и милссрђа и оснива се на правним аргументима