Iz nove srpske istorije

46 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

и утврђује га наследним кнезом Србије, а сем тога начини молбу султану да потврди то народно решење, Скупштина још одреди депутате који ће ићи у Цариград да однесу ову молбу и да раде на изради хатишерифа,

МИТ.

Уредивши своје интересе акерманском конвенцијом, Русија приступи, са Енглеском, решењу грчкога питања на основу споразума од 23 марта 1826 године, Али Порта је енергично протестовала против тога мешања у њене унутрашње послове, У августу месецу, Русија, Енглеска и Француска, на основу новог уговора, начињеног у Лондону 24 јуна 1827, затраже од Порте, да прекине војну с Грцима и да уреди своје односе с њима. Пошто Турска одбије и ове захтеве, савезничка флота дође у Средоземно Море. Порта је била подржавана Аустријом, која је свима силама радила да поквари споразум међу савезницима. Али догађаји нису оставили до“ ста времена Метерниховим интригама. Уништење турске флоте савезничком у бици код Неварина, свршило се је прекидом дипломатских односа измеЂу Порте и савезника (нов. 1827), Порта је бацала сву кривицу на Русију, и 8 децембра 1827 она изда манифест свима обласним старешинама, којим се муслимани позивају у свети рат и у коме се Ру"сија црта као главни виновник свију несрећа, које су у последње време снашле Турску. Султан је још изјавио да он никад неће пристати да се акерманска конвенција изврши, јер му је била просто изнуђена. Према овоме је и решење српског питажња дошло у опасност,

Наравно, у оваким приликама српски депутати нису могли постићи никаквог резултата у својам преговорима с Портом. Они су били. стигли у „Цариград баш кад су Русија и Енглеска покренули грчко питање, Сем тога Порта је бипа решена од„мах по закључењу акерманске конвенције да је не изврши, Специјално за Србију она није никако хте-