Iz nove srpske istorije

50 мих. ГАВРИЛОВИЋ

зани једном нераздвојном везом, а та је веза: осма тачка Букурешког Мира,

Од 1820 године та је тачка политички програм кнеза Милоша, а :р50 јасто било је условљено и његово наслањање на Русију. За извршење тога програма кнезу Милошу је требало много мудрости и обазривости, и заиста он је необично добро знао удесити своје понашање и према Порти и према Русији.

Порти је кнез Милош представљао захтеве српског народа као дело сопствених побуда и тврдио да народ све очекује од милости и великодушности султанове, мада је врло добро знао колико се може ослонити на великодушност Турака и на „слаткоречије турске господе“. Праву наду своју он је полагао у заштиту Русије, и знао је да се Турска мора или сломити или испунити руске захтеве односно Србије. Његова је политика доследна и стрпљива. Он ју је сам водио, имао је сву власт и све односе у својим рукама, и није имао да се бори са опозицијом кбја би ишла насупрот његовом гледишту и намерама у спољној политици. Политичко затишје, које је настало у односима европских држава после Бечкога Конгреса, јако је ишло на руку политичкој еманципацији Србије, и оставило доста места мудро“ сти кнеза Милоша, као и његовим конзервативним тенденцијама, које су се слагале с ондашњим политичким системом у Европи. Он се није дао завести ни Хасан-пашом једренским, ни Ипсилантијем, нити је хтео да чује за позиве морејских Грка,

Криза која је настала у руско-турским односима услед грчког устанка, и насилни пут којим је решена, јако је допринела српској ствари. Русија је на"терала султана Акерманском Конвенцијом и Једренским Миром, да пристане на најгоре тумачење осме тачке Букурешког Мира и том је приликом утврдила право свога покровитељства над Србијом; Заузимање Русије за српску ствар било је јако олакшано, управо оправдано, тим фактом, што је, мудрошћу кнеза Милоша, српски народ остао на миру за све време