Iz nove srpske istorije

58 миХ. ГАВРИЛОВИЋ

лучности одговара који су добили први српски депутати у Петрограду. Оба двора, имајући пред собом. борбу против Наполеона, желела су да се српскотурска размирица сврши мирном погодбом између завађених страна. После пораза на Аустерлицу односи између Русије и Аустрије јако су охладнели. У околини Александра ! Аустрија је јавно. оптуживана за претрпљену несрећу, док је старо руска странка критиковала цареву интервенцију у европским заплетима, тражећи да се настави традиционална руска политика. То је било тим потребније што су доласком Француза на Балканско [олуострво били стављени у питање сви резултати те. политике према Турској.

Још месеца маја 1805, Срби су по руској препоруци били послали своје депутате у Цариград с молбом на султана да им да административну аутономију, Руски посланик требало ја да потпомогне ту молбу, која је била предата Порти 1 јула, али погибија Хафис-пашина на Иванковцу учини свако заузимање немогућим, и српски депутати, дошавши у велику опасност, напусте Цариград. У јануару 1806,. по препоруци Русије, Срби устаници пошљу нову молбу на султана, тражећи у њој привилегије изложене у молби од ! маја 1805. Уверавајући султана. у своју лојалност, они свечано изјаве да ће само на те услове пристати,

"__ Пораз који је Наполеон био нанео Русији и Аустрији битком на Аустерлицу, учинио је јак утисак. на Селима |, који се поред све руске претње одмах пожурио да призна Наполеонову титулу императора. Русија, увидевши да се Порта од ње све више удаљава, почне живље наваљивати на њу да подари Србима тражене привилегије, и била је уверена да ће. у њима наћи поузданог савезника, ако дође до рата с Турском. По налогу кнеза Чарториског од 3 фебруара 1806 руски посланик у Цариграду упути једну ноту на Високу Порту, доказујући да интереси отоманске царевине захтевају да се српско-турска размирица на миран начин сврти, да би Порта требала.