Iz nove srpske istorije

ИЧКОВ МИР · 79

"уговорено између Русије и Порте у Букурешту. Ну, иако се правице обећане Србима осмом тачком Букурешког Уговора вису могле упоредити ни из далека с Ичковим Миром, ипак су оне имале своју реалну подлогу, гарантију Русије, док су услови до"несени Ичком били чисто политичка мера од стране Портине, да се добије времена и да се згодном приликом подарене привилегије одузму.

Господин Стојан Новаковић посветио је Ичковом Миру нарочиту сгудију, која је штампана у „Гласу Српске Краљевске Академије Наука,“ и која према ономе што раније знамо из саопштења у „Српском Књижевном Гласнику,“ чини само један одељак из дела које је писац израдио о дипломат«ској историји Србије од 1804—1830 године.

За ову своју студију Г. Новаковић се служио у главноме издатом грађом, наративном и дипломатском, али она је проткана и документима до „сада непознатим, поглавито онима који се чувају у „Архиви Српске Краљевске Академије, местимице пак нашим исписима из парискех архива (Агсј!~јег Мабопајез и Мишјеге де5 АНатез Еапџегез). Међутим, сва ова грађа, издата и неиздата, којом -је писац располагао, није била довољна за обраду овако интересантног предмета. Заиста, у тој грађи не видимо нити време кад је Ичко пошао у Цариттрад, нити његова упутства, нити време уговора нити тачну садржину мира. И Г. Новаковић је покушао да све то реконструише на више од седам штампаних табака, усиљавајући се да све то уокзвири и доведе у везу с ондашњим европским дотађајима и српским кретањима и успесима на бојним _ пољима. Предузеће заиста достојно опробаног кри-тичара и историка каошто је Г. Новаковић; ну, у у исто време, и предузеће пуно опасности и из"ненађења. |

Како смо сеи ми бавили истим питањима косјима и [. Новаковић, и како смо, због недовољности и непотпуности познатих извора, морали прибећи зистраживању нових, политичко-историска расправа