Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja
НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. :2 55
ста узречица, али као да наглашаваше багателисање према, Бепу, те овај оде-по пиће, рекавши опрхо:
— Донијећу каква имам.
Али кад Бахус увуче сламку у коњак, па поче кроза њу усисавати, Бепо разрогачи очи, иза, леђа закуца, прстима на, вратима и махну рукама. Тако је обично чинио кад хоћаше да-му жена дода каменицу, којом ће гађати псе, с тога Мандалина, му брао тисну бубуљић у шпаг, али зину од чуда, видјевши необична госта и шта, ради.
— Годем! рече странац, предушивши. Не ваља вам ништа овај коњак.
— Хоћете ли мадере; запита Мандалина, да привуче пажњу на се.
— А гле! шјора... како зовеш, шјора Мандагтина! Нијесте се ни ви много измијенили! Постарија, како зовеш, али се добро држите! рече, запаливши дебелу цигару.
= Дакле нас ви одавно познајете; рећи ће Бепо.
— Још како! Служио сам код вас два мјесеца, — ло цио дан пекао се у кујиници. Је ли и данас тако млађему код вас!
— То је давно било, ако збиља говорите. Или се талитег запита Мандалина. 6
= Давно, богме! рече Бахус. Има плунијех тридесет година. Ви онда бијасте невјеста. Опомињете ли се малога Амруша из... (каза најближе село Ро-вопеку), који вас је послуживао, па отишао у Аме рикуг |
— А, учини Мандалина, али је Бепо гурну палцем у ребра, па рече:
— Амруш! Америка! Хм! Не знам! Не спомињем се! Колико ли је њих служило код мене!
И Бепо даде свом лицу израз презирања и немарности, а да то оснажи удари непажљиво крпом по столу, тобож да обрише прашину.
= А држите ли пива запита Амруш, и испири пуна. уста дима у Бепову главу.
— Коме треба пива, тај иде код Бороја, у подграђе, одговори Бепо и врати се у кафану.