Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja
= | доктор ПАОЛО. _ 27
— Може бити да је Француз! .опави парунов друг, па се примаче к странцу и запита, га: — Моу, ке вуле вуг |
Путник му окрете леђа, а то изазове веселост осталих. |
— Ма баш сте ви луди, кад не видите да је ч0-' вјек глух и нијем! опази њеки факин... Видите ли, за, бога, да се човјек изгубио! Пошао је може бити, у Дубровник, или у Котор, па се искрцао овђенак, а. сад не зна ђе је! =
Онда почеше покретима руку да му дају знаке, али човјеку млазну крв у блиједе образе, те измахву штапом и викну чистим розопечким акдентом:
— Марш, безобразна фукаро!
— 0, о, о, учинише возари и факини, одмичући се... Ово је наш! Ко је ово, за светога Шпиридона!%
Један постарији носад стајао је мирно, прислоњен уз камени стуб. Њему путник ману штапом и пође пред њим.
Од најближих ровопечких кућа спушта се к мору зелена падина, пуна јама и ровина, непоуздана за грађевине, зато и пуста. Уз ту срмен пење се и ломи се широк пут, дугачак, ваљда, тисућу корака. Блиједи човјек стави штап преко леђа и обухвати га мишицама. како ће се добро испрсити, па лаганим кораком иђаше угбрдицом. Након мало, устави се и окрете се к мору, да се издува. 'Тако је чинио наизмјенце. Најзад кад се примакоше првим кућама, стаде и запита, посца:
— Ко има жив од Колнара2
Носадц се удари по челу викну:
— Јест, он је!... Тако вам светог Шпиридона. јесте ли ви шјор-Паоло!2 |
— Одговори ми на питање! шаппу човјек.
— Па жива су оба, шјор Иво и шјор Карло!
— Ба! рече путник изразом, који је могао значити и чуђење и немарност, али никако радост.
Онај настави,
— Шђор-Карло има сина од петнаест годипа. А шјор Иво још је као вук. Он и сад, каои прије