Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja
136 ; СРПСКА: КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
= Па у кућу!
— А ти, Амалија:
— Па шта могуг рече она уставши. —А. ти, Занетог
— Како ви заповиједате! одговора момтић, али
се приби уз матер.
Стари их погледа са презрењем и злоћом. На његовим крезубим устима развуче се подругљиви осмијак, а очи му сијеваху младићским жаром.
— Идите, изгрлите се с њим и оправдајте. се. што нијесте одмах дотрчали! Зготовите господску
вечеру! Дозовите музику... Збиља, Карлето мој, како би било да потражиш музиканте% Ти знаш, како он то љуби!...
Карлу задрхташе усне.
— Баш као да смо ми криви што је дошао, као да смота ми звали! И сами не знате шта хоћете! Зар је боље да се без краја предомишљамо, а он да запали кућу:
Кена узе под руку мужа и сипа. Пред кутњим уласком застадоше.
— Теби лупа срце! пита она Карла.
— Ужасно!
— И мени! дода Зането.
— И мени! рече она... Уђимо, па прилекајмо да се смиримо!
Уђоше у мрачни ходник.
— Боже мој, кад помислим да и не повнајом јединог дјевера, да сам одавно мислила е је мртав!
— А мени га је жао! шапну Зането... Мели све долави да плачем! Је ли баш истина, да је луд, а! тата,
Карло не одговори.
Амалија, додаде:
== Не чује се! Може бити да је : заспао!.. Хоћемо ли све троје к њемуг
= Не знам! одврати Карло и пође пред њима.
уза стубе. Пред стакленим вратима опет застадоше. ар ло закуца, отвори, крочи једном и остаде тако.
: