Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

• Радн продужења школовања слали су родитељи сиАове прекоЈу школу. 1 ) До 1832 године изгледа да није било никаквог надзора над основним школама. Те године, 29 cpe'■бруара, дао је Кнез Милош „објавленије“ којпм даје целол\ обштеству крагујевачком" да се тамошњи „житељ и трговац“ Стојко Стојановић поставља „тутором школе крагујевачке с тим налогом да он један на дужности учитеља мотри, њих погађа и ајлук им условљени точно и на време исплаћује, без да м.у се у тај посао ико други ставити л!оже“. Учитељима се пак нзлаже „да се његовом руководству безусловно повинују“. 2 ) 3 марта исте године постављен је за „директора училишта у Бе-

Јлаја 1822 r. пише Кнез Милош кнезовима Народне Канцеларије да приме себи у конак брата Ђорђа ЧараппКа нз Рипња, да ту послужујући, станује и храни се „н у школу иде учити се“, да пазе да не изостаје од школе и да добр» учи (Држ. Арх., К. К Прот, 1822).

‘) Илију Гарашанина одвео је отац у Земун у грчку школу (М. Ђ. Милићевић, Поменик, 94), у коју су давали .децу и одлнчнији земуиски Срби, пошто би свршила српске школе (Д. Давидовић, Дћла !, стр. III); а после га је преместио у Ораховицу, где је научио немачки (М. Ђ. Милићевић, Поменик, 94). Арам Петронијевић се школовао у Оршави, одакле се вратпо 1817 г. (М. Ђ. Милпћевић, Поменик. 542). 1814 год. био је у Карловцима „Радисав Симеоновић, •слишатељ Богословије" (Вук С. Караџић, Писменица сербскога језика, Беч, 1814 г., „Имена господе предкупитеља“). 1823 гоп. учио је гимназнју у Карловцима Никола Жујовпћ, ■с«н Проте Радојице Жујовића. У марту те године послао је Кнез Милош у Карловце и свога чибугџију Јованчу, да учи заједно са Жујовићем (М, Гавриловић 11, 652),

-) Државна Архива, К. К., Школа, 1832.

99

ШКОЛЕ