Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

.даље*'. 1 ) Но од овога плана није за тада ништа ни шредузимато. Тек 1830 године, опет на Вуково на.еаљивање, би доведен у Србију Димитрије Исаиловнћ, дотадањи професор Учитељске Школе у Сомотвори Велику Школу у Београду, са платом од 3500 гроша (350 талира). Међутим, значај Велике Школе у Србији није схваћен како треба. „Правителство“ је према њој било немарно. Прве године била је остављена на самог Исаиловића, те је у њој радио „како је знао и хтео“. Сем тога њему је био главни посао учење деце Кнеза Милоша не-мачком и француском ]езику, „а Велика Школа остане као узгредица“, те се прва година сврши неуспехомНи публика ,јој није била наклоњена. Кад је отварана' 1831 године, полицајдиректор, Цветко Рајовић, н.мао је муке са родитељилга који нису хтели да ' шаљу децууту школу из страха да се не преуче. 2 ) У Великој Школи учила су се и деца Кнеза Милоша, бегови Милан и Михаило Обреновићи. Сем њих било Је у почетку још 13 ученика. Идућих година добила је Велика Школа још други и трећи разред. 1833 године премештена је у Крагујевац. 3 ) И Велика је Школа била врло оскудна у школским потребама. Књиге су доношене из Аустрије те их није било на време пи у довољној количини. Није било ни мапа, ни глобуса, ни физичких апарата. „Учили смо, казује један од ученика крагујевачке Велике Школе, као оно папагаји на. памет и земљопис и физику.....

*) Вукова Преписка 11. 637.

/р/ -) М. Гавриловић, Мнлош Обреиовић и Вук С. Камнцћ, Н, Сад, И)СМ, стр. 35; Вукова Преписка 11, 637, 653—јо®|; Петровић I, 736 и даље. у tjgi

3 ) М. Петровић, I. 73*'—7'0.

101

ШКОЛЕ