Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

претлатницама по приликама са вашара, на којима ie било људи са свију страна. Тако је Д. ДавидовкТ разаслао „Забавник“ за 1821 годину, тако Ј. Вујкћ своју: „Француску Граматику“ (1805), „Јетествословије и (1809), „Земљописаније“ (1825 и тако даље. 1 ) Па приликама су слате књиге из Аустрије и претплатннцима у Србији. Исто тахо су слате књиге и из Србије. Прилике за слање књига по Србији, биле су, нарочито зими, врло ретке, јер је саобраћај био рђав. „Забавник 11 за 1836 годину није се могао растурити због рђавог пута, који је ометао саобраћај, те се „слабо куд и налазило прилике по којој би се могао разаслати.“ Због тога се умољавају потписници „кад се догоди да прилика каква из места њиног пође у Крагујевац, а они нек изволу упутити ју у Књажеску Печатњу књига да приме „Забавник“ и дснесу им...“ 2 ) Под Кнезом Милошем у почетку у Србијн није било никаквих књижара. Правих књижара у то време мало је било и у Срба ван Србије. 3 ) Најближа књижара за Србију била је у Земуну, који је у свему представљао најближи културни центар. 4 ) Hby од почетка XIX века и за време Кнеза Милоша држи Гаврило Ковачевић, књиговезац, књигопродавац, па

0 Додчтак Нрв. Срб, за 1820; Ј. Вујнћ, Животописаније стр. 341, 371—372, 410.

г ) Новине Србске 1835, бр. 48.

3 ) П. Стаматовић, Млади Србљин, 42-43.

4 ) у Земуну се купују потребе којнх у примитивној Србији још нема, у њему су лиферанти за потребе из Беча и из других крајева Аустрије за Кнеза Милоша п за Србију. У њему је „Словено-сербска Библнотека Земунска". Земун у неким стварнма чак и предњачи другнм српским местима. Он први, још у почетку 1820 године, покушава да заведе

129

КЊИЖЕВНОСТ

ИЗСРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША