Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

књижевних предмета, 1 ) од којих су, ceAt књига, пет годишњака-) и један лист. ■•) Писци су hai сви готово по рођењу и по васпитању изван Србије. Ту убрајам и Вука Караџића и Милована Видаковића, који су пстина рођени у Србији, алн јој по наспитању не припадају. Поред њих се већ јавњају и скромни почетци србијанских писаца. Не рачунајући оне који су, и ако Србијанци, штампали своје свари ван Србије, као што је 1827 године, још пре оснивања шта.мпарије у Србији, штампао у Буди.чу Петар Соколовић из Ваљевске Нахије из села Бранковине „Неколико стихова о возбужденију србског витеза Милоша Обреновића против Скопљак Сулејмана паше 1816“/) остајем само на раду Србијанаца у Србији. 1836 Ј. Обреновић, која се још радије у Давидовићеву „Забавнику“ за 1834 годину, огледала на књижевности и већ тада названа „првоначална сербијанска списатељица“, превела је „Наравоучителне повести““) и 1839 године превели су „с не.мецког упражненија ради на сербски јејезик у Оравици немецком језику учећи се сербски младићи“; Владимир Јакшић, Арсеније и Аксентије

*) 1832. 5, 1833—17, 1834- 10, 1835-14, 1836-14 -■B37 —13, 1338 10, 1839—11. Свега 89 књига п 1 лист (Ст, Новаковиls, Српска БпблиографијаЈ.

2 ) „Забавник" 1833—1836; „Београдска Лира“ 1833—1835: „Месецослов" 1836-1839; „Уранија" 1837—1838; Голубица с цветом" 1839.

3 ) „Новине Србске" 1834—1839.

‘) B°, стр. 23. Ст. Новаковић, Србска Библиографнја, број 691,

) Београд 1836, стр. VI 136, 8° (Ст. Новаковић. Српскп Библиографија, бр, 971).

135

КЊИЖЕВНОСТ