Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

i У Србији се у почетку владе Кнеза Милоша није нн знало за други живопис сем црквеног. 1 ) Временом, и то доста рано, јављају се и живописци, који су радили ван црквеног живописа. 20 априла 1823 позвао је Кнез Милош „живописца Србског у Новом Саду, Павла Ђурковића", на неодређено време „ради живописанија“ своје фамилије. 2 ЈЈ Због формалноси око пасоша Ђурковић је могао прећи и бити упућен у Крагујевац тек крајем 1823 или почетком 1824 године. 3 )-*Ту је он израдио, колкко се сад може нагађати, три слике Кнеза МиЛоша. Прва ie попрсје Кнеза Милоша, завршена 19 фебруара. друга је његово „изображеније у целом стасу телесном". завршена 19 марта, а трећа је опет попрсје, завршеиа 21 марта. 4 ) Ђурковић је, јамачно том приликом,

0 У Стеријиној драмн „Бебград некад и сад“ изност се како је једна примитивна Београђанка, пошто је пррве/за много година у унутрашњости, дошла своме спну у Београд. у госте, па саазивши портре свога унука почела да се крсти и да говорн: „Помозч, Боже, дај свако добро и срећу". На примедбу своје унуке да јето Велимиров портре, она одгсвара: „Нисам још видела свеца Велимира".

2 ) Држ. Арх., К. К, Дел. Прот. 1823.

3 ) Држ. Арх., К, К., Дел. Прот. 15децембра 1823№ 2312.

*l На првој је на ззвњој страни запис: „У Крагуевцу 19-го февруарја 1 824. изживописалт> оавеп Гl>урковпчг Славе/ носербинв родомв ичт, Цесарие жителв вт> Карловц/i Срем// criMi.“ Била је својпна Вука Караџића, и до ратабплајеу Народном Музеју у београду са осталом Вуковом заоставштином бОпис ствари мз заоставштине Вука Стеф. Караџића Београд, 1900, стр. 24). На другој је запис, који (транскри бован модерним правописом) гласи: „У Крагујевцу, 19марта, 1824., изживописал Павел Тзуркович, Славено-Сербин из Карловца, в Среме“. Њу је 182В видео Јоаким Вујић у двору Кнеза Милоша у Крагујевцу (Ј. Вујић I, 163), На трећој

155

V'.'.ETHOCT