Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

нsси назив „Srpski i jugoslovenski slikari“ налазнмо још ове Кнежевикеве слике из врелшна Кнеза Милоша: 1. Јакова Живановика, секретара Кнежевске Канцеларије П836), 2. Кнеза Милете Радојковића (1837) и 3. Кнеза Милана Обреновића II. 1 ) У истоме инвентару налазимо још и четири слике Ђорђа Бакаловића из времена Кнеза Милоша: 1. Митрополита Петра Јовановића (1838), 2.'Владике шабачког доцније митрополита Мелентија (18,38), 3. Митрополита Мелентија Павловића (1839), С Кнеза Ива од Сел^берије. Потцуности ради треба поменути да се у фебруару 1838 године бавио у Београду неки Јован Деметровић, „академски лшлер“и препоучивао се „србском благородству и благоизбраним обшчествама за ово време док се овде налази..,. са тим што у свакој струци, по најновијем вкусу, особито по јевтину цену, разна лшловања предузима: као гвожђа, дрво и проче потребе позлаћивати, а такође и собе тапецирати; равншм начином цгле домове, собе и покућанства пс новоизбраном академическом вкусу до удивленија, изрјадно и постојано делом извршити 11 . 2 ) Најзад, греба поменути да је и Адолф Берман, директор Књажеске Типографије, могао понешто „обцајхновати“. Да ли је за владе Кнеза Милоша у којој школн предавано цртање не види се јасно. 20 новембра

*i Можда he по овој последњој битн израђеи литографисани лик Милана М. Обреновића, који се пре рата налазио у заоставштини Вука С. Караџића у Народном Муаеју у Беогрвду. (Опис ствари из заоставштине Вука Стеф КаразЈића. Београд 1906, стр. 31).

') Новине Србске 1838, стр. 48.

159

У.МЕТНОСТ