Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

њића 1 ), и портрете знатнијих лица новијег времена“, алегорију Доброчинства, која је „копија једне одслика из белведерске галерије у Бечу,“ 2 ) и једну слику Кнежеву. Обе последње слике рађене су масном бојом и тако су добре „да их можемо сматрати као почетак васпостављања лепих вештина у Србији“. Радио их је неки млади Србин, за чије школовање има заслуга Кнез Милош. 3 ) Најзад се Кнежева збирка слика развила у читаву галерију. У августу 1833 године купљене су у Земуну од Константина ЛекиКа, сликара, три велике слике за 2000 гроша и пренесене у Кнежев двор. 4 ) Исте године у децембру понуди Кнезу Милошу Наум Димитријевић земунски старинар, једну колекцију „икона и фигура“ на откуп, и он је откупи за 10.000 пореских гроша или 416 2 /з дуката. Колекција је садржавала дванаест великих слика са рамовима, од којих су десет биле од српских сликара (три од Арсе Тодоровића и седам од Јована Стајића —Ташковића), једна од „непознатог кинстлера“ и једна од „капетана Франца од ШтрифеР) Галерија је и доцније, колико се зна, умножена радовима Уроша Кнежевића, а можда и другим сликама. Још се слике помињу код Јеврема Обреновића. 1826 године видео је Ј. Вујић у његовом двору у

2 ) Ово ће бити јамачно бакрорези Јосифа Миловука, пештанског књижара, „који је прве слике прекосовских владалаца и косовских јунака издао" (Сретен Л. П., 127)

2 ) Можда је ово она иста слика коју је Кнезу Милошу 1823 године дао Јефта Поповић и коју смо мало час помињали.

3 ) О. Д. Пирх, Путовање по Србији у години 1829,стр. 167.

4 ) М. Петровић 1. 80i.

‘) М. Петровић 1, 801—802. Ова се збирка доцније чувала у Двору Кнеза Милоша у Топчидеру (Гласник С. У, Друштва 23, 67).

161

УМЕТНОСТ

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША