Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

ако се и овај други не именује, јасно је да то није <зио нико други до Јосиф Шлезингер. То се лено види из једног његовог писма из 1836 године. 1 ) Томе 'човеку пало је у део да буде оснивач и прве музичке капеле у Србији и да за дуго музика у њој буде везана једино за његово име, које постаје сиаоним и стални назив за капелника у њој. 2 ) 0 његовој се прошлости мало зна. Био је родом из Сомбора, музику је учио приватно, свирао је у разним обичним и позоришним капелама, док најзад, није постао капелник новосадске грађанске гарде. Ту се и оженио. 3 ) Изгледа да му није ишло добро, јер су га, после доласка у Србију тужакали из Новога Сада за дугове из 1828 и 1829 године у стварима и у новцу, које су учинили он и његов отац ,на спасеније и одержаније његове убоге тада фамилије“. 4 ) У почетку је, као што смо рекли, био само учитељ Јевремове децеу Шапцу. Доцније је ту створио ж војничку капелу, „банду“, како се онда говорило, за његове солдате, и спремао војничке кандидате

0 23 августа 1836 вели Шлезингер у писму Кнезу Мнлошу: „...још пре седам година, 1829, кад сам ја у Шапцу код Сијателног Господара Јеврема био..(Држ. Арх., К. К„ Војска 1836 године).

-) За дуго иосле Шлезингера сви су капелници у Србији називани Шлезингерима, као што су, по Винклеру ; њаговесцу, сви књиговесци називани Винклерима (Сретен Л. П , 187 ).

z , Ови су податци узети из једне непоуздане књиге о Шлезингеру, коју је написао, тобож по казивању самога Шлезингера, Ф. Ш. Кухач и која се зове: Josif Šlezinger, Zagreb 1897, 13—18.

*) Тужба Вилхелма Грозинера новосадског апотекара Кцезу Милошу од 15 августм 1а36 (Држ. Арх., К. К, Лекари и апотекари, 1836).

169

УМЕТНОСТ