Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

е музикалнчм изученијем, које много труда изискује, занимају“ и п да бандисте само бандисте буду, а шнајдери и чизмари нека буду из војничке гарде 1 *. 1 ) Ни иначе на њих није обраћана велика пажња. 1836 године жали се Шлезингер да „има у банди 14 регрута, који нити јапунџета, нити другог каквог одела имају, а старих 28 бапдиста, који су пре три године мундире добили, [да cy] без таквог осталн, то јест парздни мундир окрачао је и по већој части [ce] издеро, а посведневни се сасвим исцепао". 2 ) Из рапорта се внди, да су музиканти често побољевали. Из једног рапорта крајем јула 1835 види се да су осморица у један мах били у „шпитаљу Гарде Књажевске“.;!) 3 јануара 1837 било је: у касарнском шпитаљу 1, а у главном шпитаљу 4 бандиста, и тако даље 4 ) Свему овоме треба додати војничку стегу и дисциплину и честа путовања из места у место, па ће бити јасно колико је младићима слободне природе тешко падала бандиска дужност. Због тога су њихова бегства 5 ) и молбе, било за отпуст из

Држ. Арх., К. К., Војска, 7 мај 1536 № 1788.

! ) Држ. Арх,, К. К., Војска, Здецембра 18?6, № 168 и 18 децембра 1836, №_ 198

3 ) Држ. Арх., К К., Војска, 1835.

*) Држ. Арх., К К., Војни Рапортп, 1837, № 13.

5 ) „10 овог месеца бандист Катанић из села Средн>иновца опет утече" (Држ. Арх, К. К, Војска 13 јулн 1831, Ns_ 36); 7 августа 1832јавља капетан гарде Мнхаил Вавловић да је добошар Обрад Недовић из села Бресннце отишпо иезнано куд (Држ. Арх., К. К, Војска, 1832); 30 августа побегла су два бандиста чамцем преко Дунава (Ibidem); у очп 21 марта 1833 побегао је нз касарне бандпст Живојпн Томнћиз Дубља Шабачке Нахије оставивши мунднр и обукавшн калуђерско одело, које ]е негде купио (Ibidem 21 март 1833

172

НЗ СРБНЈЕ КНЕЗА МИЛОША