Iz tame na svetlost : odjeci života. Knj. 4

46

и утехе; душе су вам опасане тугом и срца вам плачу! Грешите! Може ли бити веће „радости него ли бити Богоносац; може ли бити веће наде него што вам је Господ, и може. ли бити веће утехе од Духа Утешитеља> Ви би сте свакако и даље желели да имате радости, наде и утехе; и ви Бете их наћи, али само с вољом, да у душама вашим подерејете веру у превечнога Бога; светиљком вере угледаћете сву ругобу грешне душе своје, и појмићете праведни Божји гњев за грехе своје. Тада бе се ваша срца потрести и ваша лица врелим сузама оросити. Таквим ћу свакад на ухо срца говорити: удрите сузе своје, п подигните очи ваше к неб.; молите се, и бићетше ушешени, џ више од шога духовно обрадовани. Упамтите: Ја. "сам живот и васкрсење, према томе Ја сам ваша радост, весеље пи спасење сада пи на све векове“... Благо онима, за чију душу приону ове Господње речи!...

Када плакаше ап. Петар» — После трократног одрицања од Христа. Плакаше и то горко за учињени грех. И би му опроштено. Издајник Јуда није плакао; он је извршио самоубиство под грижом савести али без и једне капи суза! Зашто» — Зато, што се није кајао за учињени смртни грех. Отуда видимо, да је Христос чешће говорио: „блажени су који пламу, јер ће се утешити“!... Има људи, који не плачу! Који су тог — То су људи успаване савести и окамењена срца; то су кривоклетници, издајице, лопови, злочинци и томе слично. Они ће бити најсрећнији, ако им смрт отргне најмилијега, јер ће тада и они. заплакати; сузе ће омити њихову савест и срце разнежити; слика свих својих недела изаћиће им пред очи, они ће се ужаснути и приклонити главу к Богу. А шта то значи» — Значи, да Бог и кров смрт спасава људе. Смрћу се грешници побуђују на кајање, а добри хришћани се утврђују у вери и трпљењу. Не рече ли бесмртни Његуш: „страдање је Крста добродетељ“ > А Господ Христос је рекао својим ученицима: „чашу коју ја пијем, испићете“ ! И, они су страдали и мученичком смрћу испуштали своје душе. А ко је већи у царству небеском од св. апостола, и св. Богомајке, која није само плакала већ ридала гледајући Сина на Крсту»! | Др. браћо и сестре, не сматрајте смрт својих милих за несрећу; оно, што доноси спасење душе не може се'назвати несрећом већ срећом. Отуда видимо, да Господ Христос није