Iz tame na svetlost : odjeci života. Knj. 4

=

Главни смер Спаситељевих речи у данашњем св. Јеванђељу јесте, да ми, разумна Божја створења будемо синови светлости — синови Божји. „Бог живи у светлости“, и хоће, "да и људи на земљи буду осветљени, е да би вечито светлили.

Када је Тврчева света воља др. сл.. захтела да ствара

свет, најпре је створио, свет анђелски т. ј. свет у свету свет-'

лости. У првоме реду Божјег стварања и уређења земље и

васељене, Бог најпре ствара светлост, и би први дан и прва

ноћ, да би светлост и тама узајамно помогли развијању неразумних бића материјалнога света. Шта би било од биљнога света да жарке летње дане не освеже и не расхладе дивне тамне ноћи праћене чаробним звезданим небомр Некад су облачни и мутни дани добродошли биљном царству. Да. Таква је Божја воља за видљиви, физички свет.

Венац славе у делу божјег стварања видљивога света јесте човек, који би створен при светлости Божје благодати, али дарованом слободом воље поста склон да живи и у тами

зла и греха. Тако би с првим човеком, тако може бити и.

са последњим. И као што је први човек могао остати непрестано при светлости Божје благодати, тако је могућно и

свакоме другоме човеку па и последњем, али га слобода при–

влачи, скоро увек привлачи тами греха и зла.

Свакако се намеће питање: зашто Бог даде човеку слободу, којом се греши» — Зато, да. (би човек могао живети при светлости Божије благодати за коју не знају нити ће икад моћи познати створења ван човека. Човека човеком чини његов живи дух, који се пројављује кроз разум, осећање и вољу, која је слободна. Према томе, слобода је велики Божји "дар; она човека духовно богати и душевно усрећава, кад се не злоупотреби. Адам и Ева су је злоупотребили, и ето греха и зла, ето таме и синова њених. Слободом човек је оспособљен да иде по светлости добра, и постаје праведнк, или иде по тами зла, и постаје грешник. Праведници су синови светлости — синови Божји; грештици су синови таме — синови сотонини. Свет анђелски би обдарен слободом воље, да би светлили у царству Божје благодати. Неки од анђела злоупотребише слободу и посташе демони, за њих се створи „вечна духовна тама, — ад, пакао; добри анђели осташе да

Из таме у светлост 4

| | | ј